Моја лепа Србија: Врњачка Бања, други део

Врњачка Бања је лечилиште, одувек помаже људима са разним тегобама као што су обољења дигестивног тракта и дијабетес. Али најлепша зелена ћерка Гоча није само бања, она је један од културних бисера Србије. Зелена оаза фестивала и карневала. Велика изложба скулптура на отвореном. Дом филма, поезије и музике.

Већ готово пола века, Врњачка Бања је дом филма, велика отворена филмска позорница, толико дуго траје и фестивал филмског сценарија. У Бањи је 1988. године изграђена велика летња филмска позорница, са хиљаду пет стотина места. Амфитеатар је складно уронио у урбано и зелено ткиво Врњачке Бање и с поносом понео име нашег глумачког барда Данила Бате Стојковића, коме је Врњачка Бања била други дом.

Један други особени глумац, Драган Николић, поклонио је део свог времена и шарма гостима и мештанима Бање. Био је и промотер лечилишта, а домаћини су непоновљивом шмекеру подигли споменик у централном парку.

Неодољива је шетња бањском променадом у летњем и зимском руху. Обојена је и жубором реке и носталгичне госте осмехом упућује на мостове, који су као обручи покрили жубор корито. Оне заљубљене препознаје по загонетном осмеху и шаље их на мост да своју љубав овенчају или симболично закључају и једним катанчићем.

Многи великани су свој кутак пронашли у Врњачкој Бањи и после само једног доласка. У тој парохији осам година као свештеник службовао је патријарх Герман, а за михољско лето обично би долазио и овдашњим стазама ходио свети човек, патријарх српски Павле. Део куће и трема у којој је боравио, пројектовао је Александар Дероко.

Врњачка Бања је променада здравља, клутуре и естетике, бар оне архитектонске. Здравствени третмани у овој модерној туристичкој дестинацији, у складу су са захтевима времена. Бања је дом спорта, љубави и природне лепоте.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић, Иван Степановић
Новинар: Александер Влајковић
Монтажа: Немања Радић