петак, 08. нов 2019, 13:00
Моја лепа Србија: Бела Паланка
Када природа на свој чудесан начин удеси да се једна варош нађе у окружењу три парка природе, то је поуздан знак да је такав градић њен миљеник.
Посрећило се тако Белој Паланци, древној Ремизијани, да је надгледају и украшавају једна Стара и једна Сува планина и са севера Сићевачка клисура.
Сићевачка клисура, природно луче белопаланачко, бескрајно је маштовита игра природе. Громадне камене скулптуре са облацима другују и ка Нишави се нагињу да осете свежи дах реке и да се наклоне њеном вечном току и снази да прочисти умије и напије.
Спора је пруга кроз клисуру како би путници уживали у природи и пратили лет сурог орла који се у овој лепоти настанио. А путници не стоје, путују у варош која има најбољу баницу од суканих кора, оснажену овчјим сиром и подмазану преврелом машћу... Распева се Бела Паланка на Данима банице, а мирис и боју додаје и паприка "вртка" која успева само на овом подручју.
Ова трећа по старости, варош на југу Србије, баштини богато културно-историјско наслеђе, корача са сећањма на Никиту Ремизијанског, у ритму корака бораца за слободу и артиљерца Јеремије Крстића, пратећи све савремене токове, недрећи спортисте, музичаре, окупљајући мештане и госте на фестивалу банице, паприке вртке, фестивалу савремене игре...
Домаћини кажу, изволите у леп град, међу добре људе и одличну трпезу... Ко једном дође, мора се вратити, бар по најукуснији окрајак банице.
Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Новинар: Александра Богдановић
Сниметељи: Павле Танасијевић, Иван Степановић
Монтажа: Немања Радић
Коментари