Око магазин: Деобе око Ћосића и Екмечића

Писац Добрица Ћосић и историцар Милорад Екмечић добијају улице у Београду, а на иницијативу председника Александра Вучића, који сматра да је то начин да се ода дужно поштовање двојици интелектуалаца. С друге стране, чула су се питања да ли се то у Београду, брисањем имена градова региона, укидају обележја бивше државе, будући да ће име Добрице Ћосића носити Задарска, а Милорада Екмечића - Травничка улица. А то је оживело и још нека питања, која се често чују када се помињу Екмечић и Ћосић.

За писца најобимњијих меморара у српској књижевности кажу да је био човек који се бавио политиком, али и човек којим се политика бавила. Академик и први председник Савезне Републике Југославије познат је и као "отац нације", први је проговорио о подели Косова, а ми смо проверавали могу ли се одвојити друштвено-политички и књижевни ангажман Добрице Ћосића.

И академик Милорад Екмечић обележио је једнако дуго раздобље - у историографији се задржао током целе друге половине 20-ог и почетком 21-ог века. Кажу да је лекције учитељице живота учио пре других, писао и истраживао шест деценија, као и да ће деценије бити потребне да се његово дело разуме. Они који су историју учили из Екмечићевих књига, подсећају нас на његово дело.

Србија је обележила Национални дан књиге, који нам је донео вест да први пут после неколико година најчитанија књига у библиотекама у Србији није био неки новјии награђени наслов, него први добитник Нинове награде - роман Корени, што се свакако доводи у везу са серијом која је обележила 2018-ту као најгледанији домаћи телевизијски садржај. Серија која нас је вратила књизи, донела нам је и причу о 19-ом веку у Србији, политичким превирањима и породичном животу. Зато се наредних неколико минута враћамо Катићима и митском Прерову.

Припрема и води Драгана Игњић