Андрић у бошњачкој махали

У години у којој се обележава 125 година од рођења Иво Андрић је изузетно актуелан. Не само због "конзулских времена" у којима живимо и због тога што је се проза попут Андрићеве може читати на различите начине.

Од када је на почетку последњег рата Мурат Шабановић мацолом разбио бисту Иве Андрића у Вишеграду, Андрић се различито доживљава у Босни и Херцеговини. У земљи чијим бибилиотекама је донирао целокупну награду за Нобела Андрића су чак и најпаметнији међу Бошњацима називали човеком који је тамошњим муслиманима нанео више штете него све војске које су туда пролазиле а неки на неком другом нивоу чак су му додељивали и титулу инспиратора геноцида.

Најновије у низу таквих тумачења чуло се на скупу у Мостару, на којем је представљена књига Русмира Махмутћехајића "Андрићевство". Чули смо поређења Андрића и Хитлера и да је један од највећих грехова то што га цитирају политичари: Додик, Јосиповић, Шешељ, али и ратне вође босанских Срба.

Ко су бошњачки научници који у исту реченицу стављају Андрића и геноцид?
Да ли су они који тако тумаче Андрића управо "исти они ликови које је Андрић описао у својим књигама"? Да ли је такво тумачење намењено само за "унутрашњу политичку употребу"? Шта су све прочитали у Андрићевом књижевном делу, а шта у докторској тези?
Када је почело негативно читање Андрића, зашто су списку "геноцидних" придружени и Његош и Мажуранић и ко чита Махмутћехајићеву књигу у Београду?

У емисији говоре:
Емир Кустурица, редитељ, Зоран Хамовић, издавач и уредник српског издања књиге "Андрићевство" Русмира Махмутћехајића, Тихомир Брајовић и Александар Јерков, професори Филолошког факултета у Београду, Станиша Тутњевић, дописни члан Академије наука и уметности Републике Српске и књижевник Мухарем Баздуљ.

Аутор емисије: Драгана Игњић
Уредник: Горислав Папић