среда, 07. јан 2015, 10:00

Траг: Жуње – Лепом гором копаоничком

Гружанско село Жуње, под Лепом гором копаоничком, старо око четири века, специфично је по много чему. Само је једна од 135 кућа напуштена, а развода бракова нема. Мештани од давнина ваде креч, а од прошлог века се у селу прави надалеко чувени ћумур. Не зарађују много али су богати. Свака кућа има бар двоје деце. Најбогатији су Вујка и Саша Арсић са петоро малишана.

Лепа гора копаоничка датира из времена Илира, а турска нога никада није крочила у село јер су сматрали да иза Црне чуке нема насеобина.

Из ћумурана се вије дим и сведочи о животу овог краја. Вредни су то људи. Баве се и воћарством, плантаже малина и купина нису реткост. Задатак има и гусан Анта који чува овце и откад је на том задатку све су увек на броју.

Хроничар Жуња и околине је баба Иносава, која ускоро пуни 90 година. Центар збивања је продавница. Радост, туга, новoсти, све се дели на овом месту.

Село има будућност јер се од дечије граје ори планина и међу њима има и оних који желе да наставе традицију својих дедова. Неожењених момака нема али нема ни пута без кога се живот не може наставити.

Аутор: Драгослав Гогић
Уредник: Љубисав Алексић