Србија у Великом рату

Филм аутора Слађане Зарић је копродукција Радио-телевизије Србије и Министарства одбране Републике Србије односно Војнофилмског центра "Застава филм".

Геополитички односи пред Велики рат, интереси великих сила и положај Србије, српски уступци и аустроугарски ратни ултиматум - сaмо су неке од тема у филму који обрађују све најзаначајније тренутке у српској историји у периоду од 1914. до 1918. године. Филм "Србија у великом рату" је сниман две године у 13 држава.

Осим осврта на најзначајније битке које је српска војска тих година војевала (Церска, Гучево, Колубарска битка, Кајмакчалан, пробој на Добром пољу...) документарно-играни филм "Србија у Великом рату" доноси и не тако познате причe о судбини српских војних заробљеника и цивила у логорима широм Европе. Посебна пажња посвећена је и животу у окупираној Србији, чије је становништво, скоро четири милиона људи, живело у бугaрској и аустроугарској окупационој зони више од три године.

Поред најбољих познавалаца прилика Првог светског рата са овог подручја, у филму учествују и најпознатији стручњаци Великог рата у Европи: професори са Кембриџа, Сорбоне, Ломоносова и Универзитета у Бечу.

Екипа Радио-телевизије Србије која је реализовала овај филм прва је новинарска екипа која је после 100 година прошла путем којим је ишла српска војска у периоду од 1915. до 1918. године.

Снимане су албанске планине и мочваре. На основу фотографија из времена Првог светског рата биране су локације. Идентична места битних догађаја забележена су и век касније. Снимано је на Крфу, Кајмакчалану, Солуну, на Добром пољу, планинском врху са кога је извршен пробој Солунског фронта.

Снимљени су скоро сви споменици и гробља на којима су остала да леже тела српских војника и цивила (Зејтинлик, Војничко гробље у Битољу, спомен-костурница на Кајмакчалану, у Крупњу, Лазаревцу, војничко гробље у Тијеу крај Париза, гробље у Бизерти, Мензел Бургиби).

Драгоценост филма представљају и кадрови гробаља српских ратних војних заробљеника и цивила у Маутхаузену, Ашаху, Нежидеру, Јиндриховицама, Нађмеђеру, Араду и Софији.

Игране сцене у филму представљају реконструкцију важних историјских догађаја и оне су засноване на сведочењима савременика која су остала забележена у историјским књигама или ратним дневницима. На тај начин и игране сцене, поред аутентичних фотографија и архивских кадрова, представљају својевстан историјски документ.

У играним секвенцама појављују се најпознатији српски глумци: војводу Радомира Путника игра Воја Брајевић, војводу Живојина Мишића Бранислав Лечић, у улози Николе Пашића појављује се Мики Крстовић. У филму глуме и Никола Ракочевић, Срђан Тимаров, Љубивоје Тадић, Бранко Јеринић, Владимир Јоцовић...

Српске војнике у ратним сценама верно су одиграли припадници Специјалне бригаде Војске Србије, припадници Треће бригаде Копнене војске Србије као и будући официри, кадети Војне академије. Симулације ратних борби изведене су на Пасуљанским ливадама и Делиблатској пешчари. Прелазак српске војске преко албанских планина сниман је на Копаонику.

Аутор документарно-играног филма "Србија у Великом рату" је Слађана Зарић. Редитељ филма је Ивана Стивенс.

Главни и одговорни уредник Информативног програма у чијој је продукцији урађен филм је Ненад Љ. Стефановић, новинар Весна Илић, директор фотографије Петар Вујанић, камера Бојан Даниловић и Иван Васиљевић. Сценограф је Снежана Поповић, костимографи су Невена Миловановић и Биљана Михаиловић. Сниматељ звука Бранимир Стојановић, дизајнер звука Бојан Манговић, графички дизајнер Борко Ћирић.

Музику за филм компоновао је Владимир Тошић, монтажери су Марија Богичевић и Мирјана Митровић, продуцент Добривоје Илић а извршни продуценти пројекта "Србија у Великом рату" су Снежана Родић Синђелић и Мате Вујновић.

Стручни консултанти су: Милош Ковић, Александар Животић, Иван Мијатовић, Слободан Ђукић и Дмитар Тасић.

На пролеће ће на програму РТС-а бити емитован и петоделни серијал "Србија у Великом рату".

"Србија у Великом рату" је финасиран средствима Владе Републике Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице од Првог светског рата а под покровитељством Министарства културе Републике Србије.