Време је за бебе

Актери данашње епизоде Александра Манић (30), из Предејана, апсолвент на Педагошкој академији и Игор Манић (35), из Гњилана, апсолвент на Факултету за физичку културу, за шест година брака имају две ћерке и широку мапу својих места боравишта. Живе и раде на релацији Предејане - Прешево - Ниш - Београд - Штутгарт - Женева и исписују нову причу о Србији с краја другог и на почетку трећег миленијума.

Александрини порођаји припадају ризници необичних трудничких прича јер је у времену када је могла сваког минута да роди бебу, аутопутем прелазила раздаљину од 1700 километара. У првој трудноћи је путовала аутобусом од Штутгарта до Предејана а у другој, очевим аутомобилом из Предејана је кренула рели вожњом за Штутгарт. Тако је Александра прву ћерку Мину (5) родила у Предејану две недеље после аутобуског маратона кроз Европу, а млађу Љубицу, 48 сати по њиховом доласку у Штутгарт, колевку мерцедеса и популарне фолксвагенове бубе.

Куриозитет данашње епизоде је и снимак другог Александриног порођаја. Њега је у штутгарском породилишту властитом камером снимила Александрина пријатељица Данијела Величковић. Данијела је постала телевизијски сниматељ захваљујући правилу у немачким породилиштима да су током порођаја слободне посете и снимања породица и пријатеља.

За Александру Манић је везана још једна необичност - она има и српско и британско држављанство. Ово друго је добила по оцу који је рођен у Енглеској и у којој је живео тридесет година. Почетком осамдесетих година из Лондона се вратио у Предејане и постао шеф рецепције у најпосећенијем мотелу у Грделичкој клисури.

За разлику од Александре, Игорова животна биографија има опорнији укус. Детињство у свом родном граду Гњилану провео је у атмосфери сталног притиска албанског национализма због којег је 1999. године напустио Косово и Метохију. Током студирања Факултета за физичку културу добио је посао у министарству унутрашњих послова Србије. Као припадник МУП-а био је у јединици у Прешеву која се бринула о безбедности на југу Србије. Игоров отац данас живи у селу Шилово крај Гњилана.

Због атрактивне приче, изузетних догађаја и због великог броја локација на којима је снимана, по први пут у Немачкој и Швајцарској, епизода о бебама Александре и Игора Манића се приказује у два дела.

Режисер: Мирослав Петковић
Продуцент: Небојша Гарић