субота, 10. мај 2014, 18:30

Квадратура круга

Од сто пукова, колико их је било у српској војсци за време Балканских ратова и Првог светског рата, само је један добио назив Гвоздени пук.

Након битке на Брегалници у којој су војници Другог пешадијског пука првог позива "Књаз Михаило" показали невероватну храброст, пожртвованост и истрајност у борби, Бугари су тај пук прозвали Втори железни, односно Други гвоздени пук. И у свим каснијим биткама војници тог пука били су страх и трепет за непријатељску војску.

Четвртина свих ратних одликовања додељених за време Балканских и Првог светског рата припала је војницима и официрима Гвозденог пука. Три команданта изгубио је током тих ратова Гвоздени пук, а они су били познати по томе што су својим војницима у борби говорили: За мном, а не Јуриш. Једном од њих, Миливоју Стојановићу Брки, након погибије, Станислав Бинички је посветио композицију "Марш на Дрину".

Војнике Гвозденог пука чинили су младићи од 21. до 31. године и били су углавном из Топлице. Половина њих, након завршетка Првог светског рата, није се вратила својим кућама. Остали су заувек на бојиштима Куманова, Брегалнице, Цера и Колубаре.