петак, 28. мар 2014, 18:25
Заточник глувог барута
Како је најпопуларнији партизански писац постао „инструмент у рукама реакције" и зашто је Тито тумачио књижевно дело Бранка Ћопића?
Један од најпопуларнијих послератних писаца имао је, због свог дела, посебне досијее у Градском комитету Савеза комуниста Београда и у ондашњој Удби. Од творца партизанске књижевности који је славио „огњено рађање домовине", постао је „јеретик" који се „заглибио" у сатири, „инструмент реакције", како је чак и Јосип Броз Тито говорио.
Како је Ћопић за кратко време, тек неколико послератних година, прешао тако дуг пут?
Какав је звук глувог барута и да ли је од свих офанзива истинита била једино она Осма?
Да ли је дечја књижевност Ћопићу била само сигурно уточиште у бекству од критике социјалистичког друштва?
Зашто је Јежурка Јежић био непожељан у Хрватској? Вреди ли Ћопић у Босни и Херцеговини више од пола конвертибилне марке?
У посебном издању Око магазина, поводом три деценије од смрти Бранка Ћопића, о писцу и његовом делу говоре: Томо Курузовић, „Бранков" глумац, историчар Предраг Марковић, Иван Ивањи, књижевник и Титов преводилац, Александар Јерков, професор Филолошког факултета, Зорана Опачић, професорка Учитељског факулета и глумац Бранислав Лечић.
Аутор Драгана Игњић, уредник Горислав Папић.
Коментари