петак, 14. феб 2014, 18:25
Око магазин: Кад бећарац проговори
Српски хаику или како у само десет речи може да се исприча пречанска филозофија
Називали су га кафанском лириком и лаком забавом. Чак је и Његошу саветовано да не пише двостих са римом, јер превише личи на бећарац. Српски хаику, због тог става, дуго времена није био записиван, већ се преносио усмено са колена на колено.
Вук Стефановић Караџић, је избегавао да пише и говори о бећарцу, јер је сматрао да се у Војводини најпоквареније говори српски језик и да у бећарцу нема ничег важног. За то време двостих са римом се ширио, од Срема преко Баната до Бачке. Ни Дунав га није задржао, па је прешао у Славонију, преко Барање, кроз Шокадију је стигао чак до Лике и Кордуна. Свако је додао нешто своје, па је тако настао брзи и спори бећарац, затим мушки, женски, сватовски, мастан и онај мало мање мастан бећарац.
Бећарац је једина песма на коју нико не може, или не би требало да се наљути. Да ли је чувени Стева бегешар из оркестра Јанике Балажа ипак претерао када је Титу и Јованки певао бећарац?
Зашто је бећарац један од најтежих мелодија за свирање? На који начин у Београдској филхармонији изводе бећарац?
О свему томе у првој емисији на српским телевизијама посвећеној бећарцу говоре: Звонко Богдан, Др Драшко Ређеп, Проф. др Димитрије Големовић, учитељ тамбурице Стипан Јарамазовић, Љубинко Лазић из Београдске филхармоније, "Момци из паланке" и други мајстори и љубитељи тамбурице и бећарца.
Новинар: Далибор Жарић
Уредник: Горислав Папић
Autor:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
Коментари