среда, 20. мар 2013, 09:55
Траг: По бату ата, до Баната
Прошлост војвођанске равнице, неутврђени каљави путеви и непреглед налагали су човеку да ослонац тражи тамо где је помоћи једино било.
Одувек су овде коњи били незамењива помоћ, ослонац и излаз па су векови донели своје, много више од онога што се може објаснити рационалним: нераскидиву везаност човека и животиње, љубав и мит.
Ни прошли век уградње „коњских снага" у индустријске машине и техничких достигнућа из банатске равнице није протерало племениту животињу.
Проток времена, чини се, само доприноси, правом, исконском значењу.
Аутор Симо Будимир
Уредник Љубисав Алексић
Коментари