Тајне службе Србије-Тајне службе у Великом рату 1.део

Како је аустроугарски војни аташе Владимир Лакса из пункта у Софији организовао извођење диверзантско-терористичких акције према Србији и то пре објаве рата.

Зашто је Владислав Пандуровић који је био у Цензорском одељењу у Бечу прочитао између 25 и 30 хиљада писама српских војника.

Бавимо се и сукобом регента Александра и Николе Пашића са руководством Црне руке и Војне обавештајне службе као и активностима тајне полиције Министарства унутрашњих дела под руководством министра Љубе Јовановића.

Евиденцбиро је у окупираном Београду 1915. и 1916.године формирао посебне екипе које су вршиле претрес зграда свих министарстава и других државних органа као и кућа свих особа за које су процењивали да су укључене у обавештајни рад према Аустроугарској. Тако је извршен претрес станова Николе Пашића, Божидара Јанковића, Јована Скерлића и других.

На основу пронађене документације Евиденцбиро је дошао до података да је српска војна обавештајна служба имала 53 агента у Босни и Херцеговини, 31. агента у Хрватској и Словенији, 6 у Угарској и да су неки агенти Евиденцбироа били двојници које им је подментула српска обавештајна служба.

Зашто је регент Александар Карађорђевић 1920. године одликовао Стоју Кашиковић Обилићевом златном медаљом за храброст.

Како је обавештајац Врховне команде Милоје Петровић из Тополе постао Петер Брудерман и како је разрадио своју мрежу сарадника. Каплар Петровић је разоткрио аустроугарску агентурну мрежу усмерену према Французима. На предлог генерала Сараја, команданта француске експедиционе армије Петровић је унапређен у чин потпоручника, а француска држава одликовала га је Орденом Ратног крста са палмом.

Писац сцанарија је генерал Светко Ковач, док је наратор глумац Тихомир Станић.
Продуценткиња документарно-играног серијала „Тајне службе Србије" је Данка Милошевић.