Мерила времена-Дијанина деца

Она је, са групом сарадника, из логора Јасеновац у Независној држави Хрватској, од сигурне смрти спасла на хиљаде малишана. Под притиском Немаца, којима нису одговарали хрватски злочини над српским становништвом, усташе су невољно пристале да дају дозволу да српску децу Дијана изведе из логора Јасеновац. У систему логора Јасеновац убијено је 19.433 српске, јеврејске и ромске деце.

О храбрости и упорности Дијане Будисављевић у документарном филму сведоче они чије животе је Дијана спасла - деца логораши из Јасеновца.
Осим што их је избављењем из логора отргла од сигурне смрти, Дијана се трудила и да очува њихов идентитет и да децу после рата врати породицама. У Дијаниној картотеци пописано је више од 12000 малишана која су током ратног периода прошла кроз Загреб.

Комунистичка власт је крајем маја 1945. године Дијани Будисављевић одузела картотеку и све њене заслуге приписала комунистичкој партији. Одузимањем картотеке Дијани је ускраћено оно за шта се током рата борила - да свако дете врати својој породици. Претпоставља се да је око 2.000 деце остало да живи у хрватским породицама под новим идентитетом, не знајући за своје порекло.

Дијана Будисављевић умрла је заборављена. Тек сада поједине улице и тргови у Србији и Аустрији добијају њено име, као знак захвалности за оно што је учинила.

Немац Оскар Шиндлер спасао је животе више од 1000 пољских Јевреја, Ирена Сендлер је акцијом из варшавског гета извела око 2500 јеврејске деце, а Дијана Будисављевић је од сигурне смрти спасила више од 7500 српских малишана...
"Дијанина деца" је прича о хуманим људима у најтежим временима, то је прича захвалности из које свако може да извуче поуку - да ни у једној ситуацији, ма колико она била тешка и лоша, нема оправдања за нечињење добрих дела.

Документарни филм "Дијанина деца" сниман је Хрватској, БиХ, Аустрији и Србији. Саговорници су бивши логораши Јасеновца и еминентни историчари који су се бавили периодом Другог светског рата.

У филму је коришћена и богата архивска грађа (видео и фото документација) која се односи на саму акцију спасавања. Свако "Дијанино дете" пронађено је у доступним документима и картотекама Дијане Будисављевић и на тај начин је кроз веома различиту судбину некадашњих малих логораша испричана ова засигурно највећа хуманитарна акција током Другог светског рата.

Филм је урађен у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Ауторка филма је Слађана Зарић.