Моја лепа Србија-Топола

Коју деценију касније постала је и престоница устаничке Србије и место где је Карађорђе сазидао свој двор.

Пажњу туриста највише привлачи конак у коме се налази поставка посвећена Карађорђу, оружју коришћеном у Првом српском устанку, али и животу обичних људи - сељака, на почетку 19. века. Један од највреднијих експоната који овај музеј чува је оригинални Карађорђев топ познат под именом - абердар.

Причу о овом граду немогуће је испричати без приче о Опленцу - брежуљку који се заштитнички уздиже над њом, и задужбини краља Петра Првог која се налази на њему. Све на Опленцу има предзнак „краљевски" - краљеви су виногради и подруми, краљева је кућа и виле, а таква је и величанствена Црква Светог Ђорђа - маузолеј династије Карађорђевић. Маузолеј на Опленцу сврстан је и међу првих неколико у свету по површини мозаика, споменик културе од изузетног значаја и под заштитом је државе.

Кућа краља Петра данас је музеј-галерија са тематским поставкама везаним за династију Карађорђевић. Ту су докумената, слике, књиге, као и уникатни и лични предмети чланова краљевске породице од непроцењиве вредности.

Ипак, највеће благо овог места крије се испод земље. На дубини од готово 15 метара чува се најстарија архива вина у Србији и 280 боца које би данас, на аукцијама у свету, могле да достигне милионске износе. Овде - немају цену!

У граду у коме се толико пажње и љубави поклања узгоју винове лозе, није чудо што је и највећа манифестација краја посвећена управо њој. „Опленачку бербу" Шумадинци једноставно зову - Вашар у Тополи. Обичај окупљања и славља сваке јесени, када грожђе сазри и крене берба, у овим крајевима започео је још кнез Александар Карађорђевић. Манифестација која данас постоји настављач је те давне традиције.

Сваке године, током три октобарска дана, у малу Тополу сјати се и до 300 хиљада посетилаца у част грожђа и традиције која у овим крајевима живи.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић