Моја лепа Србија - Лозница

Настањена још у праисторији, по предању, име је добила по виновој лози која се почев од римског доба гајила у овим крајевима. Први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века.

На територији општине налази се једно од најважнијих села у српској историји - Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића.

Тршић је данас село раскошне лепоте и јединствени музеј на отвореном. То је локација одржавања Вуковог сабора и место који годишње посете стотине ђачких екскурзија. У њему се налази Музеј језика и писма. Сабориште, црква брвнара Светог Архангела Михаила, вајати у којима су представљени стари занати, аутентични објекти народног градитељства.

Манастир Троношу су по предању подигла браћа Југовић која су овде боравила годину дана пре Косовске битке. Траг ове легенде сачуван је у чесми девет Југовића која и данас стоји недалеко од манастира, али и у песми „Милош међу Латинима" у којој народни приповедач каже: „... да видите лијепу Троношу, код Лознице на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића"...

О лековитости и благодетима које пружа Бања Ковиљача сигурно сте чули. Ова „подрињска лепотица" и дика и понос читаве Лознице већ годинама је један од најсавременијих рехабилитационих центара у Европи и место које, у потрази за здрављем, годишње посете хиљаде пацијената свих генерација.

Највећи симбол бање је надалеко познати Кур-салон, јединствени дворац који је, по узору на онај у Бечу, још давне 1932. подигао краљ Александар I Карађорђевић.

А тамо, изнад Ковиљаче, уздиже се моћно Гучево, планина којом још увек царује мир и блаженство нетакнуте природе, оаза лековитих биљака и дивљих животиња, али и место где се одиграла „битка изнад облака".

Ако Лозници дате шансу и заиста посетите овај град, он ће вам љубав вратити стоструко. Док се граја и песма буду ширили свуда око вас, и сами ћете се уверити у његову посебност.

Невероватни спој старог и новог, традиционалног и савременог, прошлости и будућности...

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић