Моја лепа Србија-Шумадија стопама историје

Територија данашње Шумадије први пут улази у састав српских земаља крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина. Она ће бити и део Душановог царства, па државе кнеза Лазара, а потом и српске деспотовине. Њеним деловима владаће и Турци и Угри, али ће је Срби увек изнова и изнова враћати, па ће Шумадија постати колевка многих буна и ратова, победа и пораза, страдања и славља, али и место рађања неких од највећих јунака српске историје. Трагови тих давних дана и данас су видљиви широм Шумадије.

На источним обронцима планине Рудник, у предивном природном амбијенту, већ вековима тихује манастир Никоље, а надомак села Вишевац, у близини Раче, уздиже се брдо Градиште које чува причу о мајци вожда Карађорђа, о владару који ће у Шумадији живети, у њој ће подићи Први српски устанак, у њој ће славно војевати, у њој ће и погинути 1817. године.

И судбине чланова друге српске нововековне династије биле су везане за Шумадију. Тако ће у Такову крај Горњег Милановца с поносом рећи да је управо ово месташце родно место Обреновића.

Испила је ова лепа регија своју „чашу отрова" и била сведок несрећа које никада не смеју да се забораве. У спомен на жртве читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. У њему се налази дванаест монументалних споменика подигнутих у знак сећања на око три хиљаде страдалих становника Крагујевца и околних места. Најпознатији од њих посвећен је убијеним ђацима средњих школа и постао је симбол ове трагедије, али и читавог Крагујевца.

Када су бојеви и војевања прошли, Шумадија је постала центар рађања модерне српске државе и место одакле је кренуо развој наше земље.

Кажу да је име добила по непрегледним, густим шумама храста и букве које су некада у њој расле. Стари храст који се данас налази у дворишту основне школе у селу Липовац крај Тополе, сигурно памти та времена. На овом месту већ више од 300 година, један од најстаријих храстова у овом делу Србије, био је сведок весеља и ратова, под његовим крошњама окупљали су се хајдуци и њихови јатаци, а народне вође правиле планове за буне, данас су ту школарци, туристи и заљубљеници у пририду... Да може да говори ова изборана кора могла би да исприча много тога, али спремна је још да упија и памти.

Уредник: Владимир Новаковић