Моја дедовина 2, Велика Иванча код Младеновца, 2. емисија

Марина је наставница српског у Младеновцу, а писмо је серијалу писала као трудница која чека треће дете. Њени бака и дека су убијену у злочину о коме је говорио читав свет. Од тада је кућа остала пуста, а сви наследници нису имали снаге да нешто ураде на имању које је у засеоку у којој је у скоро свакој кући неко настрадао. Међу жртвама било је и старијих, али и један млади брачни пар са малим дететом. Оваква трагедија не памти се у овом крају.

Имање је стварао Маринин прадеда. Ускоро ће мала шумадијска кућа напунити 100 година и Марина је по сваку цену хтела да окупи рођаке и пријатеље да се кућа спасе, а деца врате на дедовину и тако прекине деценијску тугу и живот врати у овај заселак.

Још једна невероватна прича повезана је са овом дедовином. После великих ратова и болести у Србији није било страно да се деси да породице које имају много деце једно дете пошаљу у кућу најбољих пријатеља или кумова без деце да живе као нови наследници како се та кућа без потомака не би затворила. Из данашње песпективе то делује чудно, али су тада пријатељства и кумства била толико јака да су се и такве ствари дешавале.

Ова фамилија има управо такву причу.
Деда Велизар (који је убијен) је као дечко дошао у кућу очевог најбољег пријатеља коме је умрло дете. Неколико деценија касније баш у овој кући је убијен док је спавао. Схватили сте добро - прадеда који је градио кућу није у крвном сродству са нашом домаћицом Марином и свим наследницима, а и њеним покојним дедом и бабом. Деда је одрастао као његов син и зато је ово сада Маринина дедовина.