Хајдучија у Србији и Југославији-Горски цареви 1.епизода

Зашто је прича о овој појави постала и остала табу историјска тема у сенци митологизоване слике хајдука у колективној свести? Зашто никоме није била важна чињеница да се ослобођена Сбија а касније Југославија више од 150 година безуспешно борила са хајдучијом и да је Краљевина Југославија у једном моменту имала навише паравојних јединица на свету! И зашто у крајњем готово сви ми знамо за Чаругу и хрватски Зелени кадар а не знамо ништа о нашим горским царевима који су у једном моменту успоставили паралелну власт у Србији. Па тако никада нисмо чули за београдске хајдуке или за хајдучицу Миљу са Балкана о којој је писала сва европска штампа крајем 19. века или читаву плејаду наших међуратних дилинџера... и тако редом. Код нас је хајдучија због наших специфичних историјских околности трајала дуже него у другим земљама Европе и Америке. Кажу да је последњи хајдук "као хајдук" стрељан чак 1942. године у Ужицу!!!

То су само нека од питања која су се пред истраживачку екипу Документарне редакције Културно уметничког програма отворила и разоткрила безмерно занимљиву причу, којом се до сада нико није бавио. Ми смо је пратили на свој начин - кроз доступну периодику од средине 19. века до почетка Другог светског рата уз наравно историјске чињенице које су се дале пронаћи. Јер све оно чиме се, показало се, нису бавили историчари бавила се наша штампа која у оваквим ситуацијама постаје незаобилазни документ и сведок једног бурног периода наше историје. И још једном се показало колики је значај штампе, медија уопште, која у овом случају постаје незаобилазни документ у реконструкцији појава и догађања који итекако имају утицаја на данашње функционисање нашег друштва и са историјског и са социолошког и антрополошког гледишта.

Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић