Ризнице културног блага-Пријатељство

Божидар Јакац, словеначки и југословенски сликар и графичар (1899-1989) и Харалд Северуд, норвешки композитор (1897-1992), пред камерама Телевизије Београд, говорили су о свом пријатељству, које су започели 20-их година у Берлину. Ништа у том односу испуњеном великим поштовањем и људскошћу није било случајно. Ни раздаљина ни године раздвојености током Другог светског рата, нису променили уверења која су један о другоме имали, да ће и у том тешком и болном периоду за цео свет, поступити исправно и устати против зла какав је био фашизам. Њихову причу красе призори Словеније и Норвешке, дела које је створио Јакац и музика коју је компоновао Северуд.

Божидар Јакац, сликарство и графику студирао је у Прагу. Партизанском покрету прикључио се 1943. године. Након рата радио је као професор на Академији ликовних уметности у Љубљани, где је био и први ректор. Био је почасни члан академије у Фиренци, члан Европске академије науке и уметности у Паризу и дописни члан САНУ. Добитник је бројних домаћих и иностраних признања. Његова дела се налазе у галерији „Божидар Јакац" у Костањевици на Крки, у његовом дому у Новом Месту и галерији у месту Падна у Истри.

Харалд Северуд компоновао је девет симфонија и више концерата за виолину и клавир. Дириговао је и филхармонијом у родном граду Бергену. Заједно са братом, током Другог светског рата био је члан покрета Отпора. Добитник је бројних признања, између осталих и југословенских, јер је управо захваљујући пријатељству са Божидаром Јакацом, већ после прве посете заволео Југославију и она му је, како је казао, „са Норвешком била најлепша земља на свету и земља у коју је најчешће путовао".
Музику Харалда Северуда карактеришe oпипљива сензуалност и осећајност. Енглески диригент, Џон Барбироли је рекао: „Свиђала вам се Северудова музика или не, никад нема сумње око тога ко ју је компоновао, а то се данас може рећи за врло мали број композитора".