19:46
Београде добро јутро-Човек који седи код Певца
Од првобитне људске заједнице па до модерног друштва у којем живимо, човек је, када је реч о технологији, направио чудесне ствари. Многе од њих су живот олакшале и унапредиле. Створен је интернет и са њим су у наше животе ушетале и друштвене мреже.
Људи као никада пре комуницирају, а стварних и опипљивих пријатеља је све мање. Губе се у гомили виртуелних. Многи ће рећи да је пре времена интернета, када је реч о међуљудским односима било једноставније. Да ли је? Или је усамљеност, како неки кажу, неминовност и усуд живота? Колико је човек ковач своје среће или своје несреће? И има ли истине у речима Душка Радовића „немамо ми среће да будемо срећни".
О усамљености, тој озбиљној човековој бољки говорио је и један Рафа, далеке 1976. године.
Коментари