Родославци: Црвени крст – лепота људскости

Било је то 25. јануара, по старом календару, односно 6. фебруара по новом, 1876. у Дворани београдске општине и уз предлог уваженог лекара дауз се „у Србији оснује једна мрежа, од дружина и одбора, који би, у мирно доба, припремали све што треба рањеницима и болесницима у ратно добаˮ. Тако и би – па и Ужице, исте године, а међу првима, основа пододбор Црвеног крста Србије. Од тада до данас, својим радом, идејама, ентузијазмом и посвећеношћу, израста у добру, вредну и оспособљену организацију – заједницу, која је подршка и помоћ свима кад је то потребно.

Ауторка Јелена Божовић са волонтерима Црвеног крста

Ужички Црвени крст, ако бисмо пратили хронологију његовог настанка и развоја, све до последњих деценија прошлог века, није био ван прокламованог концепта организације. Изазови, од рата у бившим југословенским републикама, до река избеглица и нових миграција, наметнули су и бреме и одговорност.

Едукативни кампови

И ту се испуњавала она основна улога и смисао постојања. А онда су дошле године у којима се схватило да на нова, тешка питања, ваља дати прави одговор.

Нису то били огољени друштвени сукоби који су крали људске душе, већ доба у коме се све дешава постојано и прикривено, а тешко налазе начини за одбрану човечности.

Младост Црвеног крста

У светлу свега по чему предњаче су: посебни, модерни саобраћајни полигони, едукативни кампови и брига да се о здрављу и безбедности учи на најзанимљивији начин.

Са идејом да Клуб младих буде окосница новоткривених талената настало је мало позориште „Дуга”, а онда и озбиљна филмска продукција где су сви волонтери, али – нису аматери.

Подршка која нема границе

Под кровом овог здања, обликују се усмерења која такве дилеме решавају на најбољи начин. А ако би неко и помислио да је све ово само забава, преварио би се. Озбиљност у приступу и одговорност у сваком чину делања, планирање, промишљане и посвећеност су овде неприкосновени.

Уметност као начин едукације

Живот се чува лепотом и даривањем. То ће вам рећи сви они који су године посветили Црвеном крсту. Добровољни даваоци крви, спасиоци, тимови за психо-социјалну подршку, или кувари који припремају стотине оброка дневно за невољнике, па возачи који допремају све – од хране до огрева најугроженијима. Ту је и учешће у акцијама, на местима која су далека само ако их одмеравамо километрима, а заправо их блиским чини управо свест о части и одговорности, о поштовању жртве предака, и разлозима за понос које су нам оставили.

Волонтери Црвеног крста на делу

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић