Родославци: Тешки драги путеви

Историчарка др Ивана Спасовић у разговору са ауторком емисије

И ту, на размеђи векова, на граници царстава, дешавају се искораци незамисливи за остатак света. Сликарка Катарина Ивановић је 1876. примљена у Српско учено друштво и она је у историји прва чланица једне академије наука. Седамнаест година касније, у Цириху ће медицину завршити Марија Вучетић Прита, прва српска лекарка у некадашњој Јужној Угарској, а Милица Богдановић ће у Загребу докторирати 1907. и постати прва јужнословенска историчарка и једна од прве две Српкиње које су постале доктори наука. Јулија Хлапец Ђорђевић била је хроничарка Првог светског рата, и то из престонице Хабзбуршке монархије, крчила пут највишем образовању девојака и борац за права жена. Такви домети другде су били незамисливи, а ове су жене у то су доба већ осећале да образовањем њихова моћ расте, постаје видљива и да је отпор савладан. Био је то тешки, драги пут, како је једна од њих записала, али пут који је отворио многобројне нове, драгоцене видике.

Др Марија Вучетић Прита са породицом

Марија Вучетић Прита сматра се највишим изданком Српске девојачке школе у Панчеву. Рођена је 4. априла 1866. у време које је било преломно за будуће Немачко царство и италијанску краљевину, за Беч и Пешту, за Србију кнеза Михаила и њен однос са Османским царством и суседима. То „Златно девојче на крилима науке”, како ју је назвао њен биограф, супруг, др Никола Вучетић, на циришком универзитету је 1893. промовисано за доктора целокупне медицине. У Шапцу је, као лекарка радила три године, а потом отворила ординацију у Београду, коју је водила до краја живота.

Никола Нешковић, праунук др Марије Вучетић Прите

Милица Богдановић, наша прва историчарка, рођена је 1882. Својој професији је била посвећена до последњег дана, а међу ученицима упамћена као изузетан педагог. Докторат за њу није био почаст, већ више обавеза за даљи рад у науци, касније и у књижевности. Оставила је у рукопису дело које је филозофско-психолошка студија „Тешки драги пут”, које се чува у Архиву САНУ.

Сви балкони могу бити Јулијини

Међу овим изузетним женама које су обележиле једно доба су и Милица Томић, Мара Малагурски, Анастасија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић – посланице Велике народне скупштине у Новом Саду, 1918. године, када је проглашено прикључење Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.

Са снимања у Историјском архиву у Панчеву

О животу и траговима које су оне за собом оставиле и друштву које су својим делом оплемениле, проф. др Ивана Б. Спасовић написала је књигу „Јулијин балкон с погледом на слободу”, а емисија „Родославци”, посвећена је незабораву који им дугујемо.

Гимназија у Панчеву

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Део оставштине прве лекарке у Јужној Угарској