субота, 01.11.2025, 18:25 -> 14:17
Квадратура круга: Брсјаци заборављено српско племе
Брсјаци су најстарије и највеће српско племе у Северној Македонији, који су живели и још увек живе на подручју око Пореча, Кичева, Железника, Прилепа и Преспе.
Брсјаци се први пут помињу у византијској збирци "Чудо светог Димитрија, која је написана око 680. године. Византијски цар Константин Порфирогенит записао је да су Брсјаци још у 7. веку основали град Србицу, односно Сервију, која и данас постоји под тим именом на северозападу Грчке. По својој генетици, Брсјаци су најсличнији родовима са југа Србије, а неки од њих имају и хаплогрупу која је карактеристична за племе Дробњака. Тома Смиљанић у свом докторату о Мијацима и Брсјацима, одбрањеном на Сорбони, пре готово једног века, сматра да су Брсјаци српско племе, наводећи за то етничко-историјски континуитет, обичаје и језик Брсјака.
Некада су сви Брсјаци славили породичне и сеоске славе, а данас се то готово изгубило код већине Брсјака.
У претпрошлом и прошлом веку Брсјаци су изнедрили низ познатих војвода које су се бориле против Турака. Арнаута и Бугара. Они су подигли чувену Брсјачку буну 1880. године. Међу тим брсјачким војводама најпознатији су: Мицко Крстић, Јован Стојковић Бабунски, Глигор Соколовић, Војин и Стефан Петровић, Ристо Којадиновић итд.
Данас је у Северној Македонији мало оних који се изјашњавају као Брсјаци. Већина њих изгубила је идентитет и додир са својим коренима, као и духовно наслеђе. Делом је за то крив утицај политике, идеологије, а делом су за то криви сами Брсјаци.
Коментари