Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби 2. део

У другој епизоди Никита Миливојевић обилази кулу Ћулина у месту Зечево где је по предању погубљен Вук Мандушић. Затим кроз далматински крш стиже до питомог Равног Котара. Обилази обновљену кулу ускока Јанковић Стојана у којој су и данас његови потимци Јанковић - Десница. Ту је Владан Десница написао познати роман "Прољеће Ивана Галеба". Кула је сада музеј, ту се чува део историје и културе овог краја, међу којима је икона Богородица са Христом за коју се верује да је насликао Ел Греко.

Одлази затим у Бенковац где се у музеју чувају бројне драгоцене, старе књиге и рукописи, документи и фотографије и занимљиве приче знаменитих становника. Стиже и у далматинско Косово, објашњавајући како и када је основано, говори о специфичном језику у том крају, Наполеоновој цести и доласку Француза у те крајеве који дају самосталност православним храмовима. Стиже и до манастира Крупа, задужбине Краља Милутина из 1311. године, представља драгоцену ризницу и упознаје свештенике који чувају старе манастирске обичеје.

Никита Миливојевић
Никита Миливојевић

Андрић каже да је "човек дужан своме завичају". Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. "Завичај" у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст. Та двојност, Далмације и Срема, верујем да је у најдубљем слоју (не)свесног дела мене. Као два снажна контраста у мени су заувек остали утиснути зимски пејзажи равнице Срема и врелине камена Далмације. И мада скоро тридесет година нисам био у тим крајевима, многи мириси, звуци, слике...  и даље су остали живи као да је све то било јуче, тако да снимати ову документарну емисију био је врло посебан редитељски изазов - не само зато што нешто слично до сада нисам радио, -  већ пре свега јер је то била и својеврсна "потрага за изгубљеним временом", изнова откривање и препознавање једног дела свога детињства и одрастања. Истовремено, поред тога што сам сазнао нешто више о себи и свом пореклу, открио сам и много тога што нисам знао о духовном наслеђу које су вековима многе генерације оставиле на том простору. У том смислу чини ми се да су три епизоде о култури далматинских Срба необичан спој личног и "општег". Када то кажем мислим на ону врсту прожимања у којем свака "мала историја" на неки начин има и свој одраз у "великој историји". Вероватно због тога сада ту своју "малу личну причу" видим другачије, као један камен више дубоко усађен у огромни мозаик Далмације.

Никита на снимању, кула Ћулина
Никита на снимању, кула Ћулина

аутор емисије Никита Миливојевић

сниматељ Игор Греговић

монтажа Обрад Поповић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом