Квадратура круга: Битољ град стар хиљаду година

Прво насеље на територији данашњег Битоља подигли су Срби, у 11. веку, на територији која је била прњавор, односно метох манастира Буково.

Остаци античког града Хераклеа Линкестис

На ширем подручју Битоља живот је зачет хиљадама година пре Срба, о чему сведочи и сачувани артефакт из доба неолита, који представља божанство, а истовремено и прототип објекта у коме су живели праисторијски људи у Пелагонији.

То је најстарији пронађени неолитски артефакт на целом Балкану.

Исакова џамија

О континуитету живота у околини Битоља сведочи и антички град Хераклеа Линкестис, који је још у 4. веку пре нове ере подигао Филип Македонски, отац Александра Македонског.

Тај град је подигнут уз саму Via Ignaciu, чувени трговачки пут који је повезивао Драч са Константинопољем, односно Јадранско са Егејским морем.

Центар Битоља

У летопис Битоља нису се уписали само Хелени, Римљани и Срби, већ и Турци који су овим градом владали више од 500 година. Османлије су оставиле бројне трагове у овом граду, који су сачувани до данас.

Осим десет, од укупно 70 џамија колико их је Битољ имао, до данас су у овом граду очувани: сахат кула из 16. века, безистан, хамам, али трговачка четврт која је бројала око 4.000 занатских и трговачких радњи.

Мозаик у античком граду Хераклеа Линкастис

Битољ је у турско доба био центар румелијске области и једна од три највеће војне области у целој турској царевини. Османлије су у 19. веку у Битољу имале стационирано између 40.000 и 50.000 војника и Војну академију на којој се школовао и творац модерне турске државе Кемал Ататурк.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монтажа: Марија Баронијан Шашић