субота, 24. авг 2024, 13:50
Родославци – Мелодије Крфа, други део
Крф је место сусрета генерација које поштују завете предака. Свечаности организују Крфско друштво грчко-српског пријатељства и Удружење „Свети Срб и ја”, почињу сећањима, одавањем поште, и настављају сусретима и наступима културно-уметничких друштава. И све време се заправо учи - племенитости и доброти.
По искрцавању српских ешалона на Крф, 1916. пре него што је Видо постало велика српска гробница, дошљацима је све било туђе, непознато, баш као и Крфљанима, који су са интересовањем похрлили да виде те победнике са Цера и Колубаре, јунаке који су кренули у егзодус преко албанских планина, решени да не пристану на капитулацију.
Сусрет је био један од оних који не наговештавају дубоку приврженост два народа, која ће уследити после ове коби.
На лицима првих, могла се видети само патња. На лицима других, видело се изненађење.
Бродови су пристизали у луке Гувија, Крф и Мораитика. Српски војници су разврставани према природи болести и хитности медицинске помоћи, па смештани у кампове, или на острво Видо. Смрт се уселила под маслине, где год се са разастртих шињела чуо вапај. Први дани су били најтежи.
Потом се уредише прихватилишта, кампови, болнице, војници схватише да овде нема противника, да је борба само за опоравак и здравље. И да им домаћини у томе помажу. Топлом речју, хлебом, свежом наранџом...
„Море се прострло, очи отвориле а душа расплинула - нека благодет синула и само да се нешто не поквари, од ове доброте, која нас окружује”, писао је Божидар Ђермановић Ђера.
Крф је постао острво спаса. Показаће се, и острво пријатељства. Један народ, без задршке, пружио је све другом, у историјским околностима које су личиле на поприште праве драме.
Уредник серијала: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Перић
Монтажа: Горан Дамљановић
Коментари