Холандске везе у српској историји

Холанђанин Рене Гремо већ дуги низ година се бави српском националном прошлошћу. Почео је са истраживањем народних обичаја код Срба – српске музике, гусала као једног од националних инструмената, да би касније прешао и на друге теме.

Разговор са Гремоом је вођен у просторијама Војног музеја у Београду где се налази и стална поставка Херцеговачког устанка из 1875. године, познатог и као „Невесињска пушка“, што је и била тема недавно објављених научних зборника, чији је Гремо приређивач. У фокусу истразивања су у ствари двоје актера тог важног догађа – војвода Мићо Љубибратић, један од вођа устанка, и холандска добровољка и јунакиња у том устанку Жана Меркус, у народу позната и као „српска Јованка Ореланка“.
Ко је била Жана Меркус, зашто је баш дошла у српске крајеве под турском отоманском окупацијом, да ли су ти њени мотиви били хришћански идеали или велика љубав према Мићи Љубибратићу или је то можда шпијунско деловање за велике силе?
Управо су то нека од питања за историјског антрополога Рене Гремоа који нам, уз војводу Љубибратића, пре свега расветљава улогу своје земљакиње Жане Меркус, веома богате и образоване жене, из тада високих холандских кругова, која је удобност једног таквог живота на европском западу заменила за одлазак у немирна српска подручја на Балкану, у борбу за ослобођење хришћанских земаља од исламске окупације.

Емисију припремио Мирослав Карлица

Редитељка Ернестина Глигоријевић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи