Свадба из мог краја

"Свадба из мог краја"

Ивана Павловић и Милош Ћирић су обоје из овог краја и знају се од малена јер је њена мајка била власница продавнице у којој су куповали и Милош и његови родитељи. Романтична осећања десила су се када је Ивана била завршни разред основне школе, а постали су љубавни пар када је била средњошколка. Милош је запросио своју драгу тек када је завршила факултет. Ипак, потврдан одговор младожења није добио лако ни одмах, већ- тек из трећег покушаја.

"Свадба из мог краја"

Два дана пре венчања, младенци су уприличили момачко и девојачко вече. Дан уочи свадбеног весеља, обе породице су се брижљиво припремале за велики дан, украшавала су се дворишта у оба домаћинства.

"Свадба из мог краја"

На дан свадбе, код младожење су се од раног јутра скупљали сватови, потом се ишло по кума. Kада су се провеселили са кумом, сватови крећу даље - пут младине куће... 

"Свадба из мог краја"

Да би дошли до младе, сватови  морају да скину јабуку секирицом, што је био предуслов за "куповину младе". У дворишту се игра коло док млада излази. Потом се ломи пријатељска погача, коју је умесила свекрва. Млада при одласку из дворишта - ломи чашу... 

"Свадба из мог краја"

Затим сватови одлазе у младожењину кућу, где се одржавају бројни свадбени обичаји, попут бацања сита, дизања накоњчета и преношење младе преко прага. 

"Свадба из мог краја"

Младенци фијакером одлазе на венчање, у општину Бабушница. По изласку, кума на брачни пар баца новчиће, бомбоне и шећер у коцкама.

"Свадба из мог краја"

Уследило је потом и свадбено весеље, које је потрајало до касно у ноћ...

"Свадба из мог краја"