Студио знања: Вештачка интелигенција

Од 1956. године, која се сматра формалним почетком вештачке интелигенције, па до данас, паметне машине не престају да нас одушевљавају али и помало застрашују. Још увек је човек тај који их креира и њима управља, али питање је да ли ће се то у неком тренутку променити. О развоју вештачке интелигенције и примени у различитим областима, разговарамо у Студију знања.

О ступњу развоја хуманоидних робота, као и о "Оптимус“ роботу Илона Маска, говори нам Коста Јовановић са Електротехничког факултета, са ког нам долази и Милета Жарковић, који ће нам открити како вештачка интелигенција може да помогне у решавању глобалне енергетске кризе. Са нама је и Иван Танасијевић, из Института за вештачку интелигенцију, чије поље истраживања обухвата примену вештачке интелигенције у области биоинформатике. Он открива на које све начине нам биоинформатика помаже да боље разумемо биолошке податке.

Маја Бојић

Да ли вам се десило да некад вештачку интелигенцију доживљавате као живу особу? Ако је оговор да, утеху можете наћи у прилогу наше новинарке Ане Јовичић. У прилозима ове недеље указујемо и на неке занимљивости из света вештачке интелигенције.

Као што постоје различите врсте људске интелигенције, тако постоје и различити типови вештачке интелигенције. О томе који су и где све имају примену, говори нам Игор Илић из Microsoft развојног центра. У чему видимо највећи потенцијал вештачке интелигенције када је њена примена у архитектури у питању, открива нам архитекта Јелена Милошевић, а Александар Ђорђевић Линц из DataScience Srbija, рећи ће нам која етичка питања она отвара кад је у питању наша креативност и ауторски рад на интернету.

У музичком делу емисије слушамо Дору Петковић за клавиром и Исидору Булатовић виолончело.

У духу теме, ChatGPT је ове недеље добио задатак да постави питања неким од наших гостију, као и да напише одјаву емисије.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит