Квадратура круга: Орјен, чувар Јадрана

Изнад Бококоторског залива уздиже се планина Орјен чији врх Велики Кабао, 1894 метра, преставља највиши врх на целој јадранској обали почев од Албаније и Црне Горе, преко Хрватске па до Италије и Словеније.

Орјен је моћна планина која са висине гледа друге планине на Јадрану, а са Ловћеном чини планински прстен око једног од најлепших залива на свету, Боке Которске.

Село подно Орјена
Село подно Орјена

Ову горостасну планину, коју су исклесали глечери, Црна Гора дели са још две државе: Хрватском и Босном и Херцеговином, с тим што највећи део од 400 km квадратних, на колико се простире Орјен, припада Црној Гори.

Бококоторски залив
Бококоторски залив
Црква у селу Жлијеби
Црква у селу Жлијеби
Стабло мунике
Стабло мунике

 

Ледено доба обележило је ову планину, а из тог периода на Орјену је до данас опстала муника, реликт далеке прошлости, захваљујући којој је Орјен добио статус Парка природе.

Мало воде, а још мање земље довољно је овом четинару да се укорени и опстане на камену где ниједно друго дрво не може. На висини од 1.500 метара може се срести муника на Орјену, а поједина стабла ове врсте црног бора стара су више од пола миленијума. Две планине, планина богова Олимп и планина анђела Орјен су два највећа станишта мунике у Европи. Од срца овог дрвета некада се израђивала шиндра која се сматрала најквалитетнијом покривком за куће.

Осим мунике, на Орјену је опстала и кудика, такође реликт из леденог доба, али и неке ендемске врсте из рода ириса и шафрана.

Орјен важи за безводну и жедну планину, иако на њу годишње падне највише кише у Европи, али због крашког терена пуног јама, вртача и бездана, сву ту воду попије подземље.

Иако ова планина не нуди много за живот, у селима подигнутим на Орјену још увек има људи. Живота још има и у селу Жлијеби, које је саздано на камену и од камена. Све куће, гувна, конобе и други објекти зидани су од камена који је служио и као покривка за куће.

Већина становника Жлијеби је напустила шездесетих година прошлог века, а први талас сеоба из овог, али и других села под Орјеном, десио се крајем 19. века, када су многи људи, у потрази за бољим животом, отишли на рад у америчке руднике, у којима је већина њих окончала своје животе.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић

Камено село Жлијеби
Камено село Жлијеби

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи