Било једном у Србији

Аћим Прокић испуњава део своје обавезе и доводи Цонета у запуштену фабричку халу коју је наменио за Цонетов текстилни погон. Потписују уговор. Цоне саопштава Зорки да је више не воли и да треба да се уда за Прокића.

"Било једном у Србији"

Ружица, после још једне расправе са мајком, напушта кућу и дефинитвно се везује за Цонета и Динета. "Лесковачки журнал", претеча будућег Динетовог филма, доживљава тријумф у биоскопу. Лесковчани воле себе на платну и чини им се да су лепши, паметнији, али и смешнији на платну него у животу.

"Било једном у Србији"

Цоне почиње припреме за обнову погона, а Прокић, уз оперске арије, даје прстен Зорки и званично јој постаје вереник...

"Било једном у Србији"

Улоге тумаче: Виктор Савић (Цоне), Немања Оливерић (Дине), Теодора Ристовски (Зорка), Слобода Мићаловић (Ружица), Радован Вујовић (Аћим Прокић), Предраг Мики Манојловић (Газда Мита), Зоран Цвијановић (Трајко), Драган Петровић Пеле (Тонкин старији), Иван Бекјарев (Бабамилкић), Мира Бањац (Баба Деска), Драган Божа Марјановић (Буре), Андрија Стоилковић (Штигланче), Гордана Јошић (Душанка), Мирослав Мики Јовић (Живко), Гордана Ђурђић Димић (Дада), Милош Ђорђевић (Топодупче), Небојша Вранић (Поп Василије), Катарина Митић Павловић (Анка Океанка), Јелена Михајловић (Мица Тресокурка), Иван Јанковић (Сретен Хаџи Ђурић), Марко Радивојевић (Тонкин млађи)

"Било једном у Србији"

Уредник серије: Марко Новаковић
Редитељ: Петар Ристовски
Сценарио: Звонимир Шимунец, Марко Бацковић, Мајда Шимунец, Владимир Андрић, Кокан Младеновић, Ђорђе Милосављевић и Петар Ристовски
Директор фотографије: Далибор Тонковић
Сценограф: Ана Милошевић
Костимограф: Драгица Лаушевић
Маскер: Јасмина Лилић
Дизајн звука: Срђан Миловановић
Композитори: Константин Благојевић, Саша Милошевић, Миодраг Цицовић
Монтажери: Миодраг Цицовић, Марија Шарац

"Било једном у Србији"