недеља, 03. нов 2024, 09:05
Где цвета лимун жут
Крајем 1915. године, у другој години Првог светског рата, почетог нападом моћне Аустроугарске царевина на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашли су се пред највећим искушењем у својој историји.
На Србију су кренуле здружене армије царевина Аустроугарске, Немачке и Бугарске.
Бранећи сваки пут, свако брдо, сваку речицу, кад су свако село, свака зараван, сваки превој постајали историјске коте, Србија се, уздајући се у помоћ савезника, с војском, државним установама и силним избеглим народом нашла на Косову, преосталом слободном делу своје територије.
Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска влада и српска Врховна команда, избегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуче преко непроходних гудура Албаније и преко дела беспутне јужне Црне Горе ка Јадранском мору, у сусрет савезницима.
И српски народ и српска војска били су исцрпљени, на ивици људских снага, изгладнели и слабо одевени. Био је то јединствен подухват у историји, да једна држава оде у емиграцију.
Било је то незапамћено спасавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у Светском рату.
Мучеништво српског народа у маршевима за опстанак народа и његово ослобођење изазвало је дивљење слободног света за Србију и Србе.
"Благословена да си, земљо, која си их оваквим родила!" - писале су новине света.
Дошавши савезницима на Крф, Срби су све своје патње сажели у песму чежње "Тамо далеко".
Овај страдални српски подвиг од пре деведесет година тема је нашег филма "Где цвета лимун жут".
Производња: Кошутњак филм и РТС
Продуценти: Зоран Јанковић и Слободан Терзић
Сценарио: Милован Витезовић и Здравко Шотра
Редитељ: Здравко Шотра
Директор фотографије: Веселко Крчмар
Композитор: Војкан Борисављевић
Монтажер: Петар Путниковић
Наратор: Драган Николић
Играју: Зоран Цвијановић, Миленко Заблаћански, Петар Краљ, Миодраг Радовановић, Милица Милша, Хана Јовчић, Иван Босиљчић, Горан Даничић и Драго Чума.
Коментари