Хајдучија у Србији и Југославији: Београдски хајдуци

Наиме сама чињеница да су постојали такозвани Београдски хајдуци је по себи потпуно непозната. Али и историјски необрађена, па нам је ондашња штампа - Време, Правда, Политика, Полицијски гласник... била главни извор у склапању приче.

Занимљиво је наиме било укрштати и упоређивати новинске извештаје којих је било у огромним количинама. Једноставно и тада, као и сада, приче о хајдучким разбојништвима и животу хајдука подизале су тираже новина. Бегаљица, Остружница, Жарково - све су то за неверовати, чак до почетка Другог светског рата, била позната хајдучка упоришта и места.

Приче на које смо наилазили су толико филмичне да је просто невероватно да то већ неко до сада није филмски и обрадио. Ми смо се држали документаристичке и историјске подлоге и максимално смо се трудили да за већину пронађемо и неки званично писани траг. Највеће изненађење нам је било постојање законске праксе по којој су се ти одметници проглашавали и оглашавали за хајдуке и за њима се расписивале и потернице и новчане уцене све малтене до Другог светског рата!

Али у крајњем Београдски или Посавски, како су их још звали, хајдуци су права слика наше амбивалентне слике о хајдучији с једне стране и трансформацији ове 200 година присутне појаве у нашем друштву у организовани криминал, с друге стране. У сваком случају ова појава је колико историјска толико и антрополошка и социолошка тим више што смо друштво подложно митоманији.

Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић.