Културна баштина Србије: Ђурђевдан

Ђурђевдан је други наш елемент који је кандидат за заштиту на Унесковој листи. Кандидатуру ове, иначе једне од четири најраспрострањеније славе код Срба, поред наше земље, потписале су и Румунија, Молдавија, Бугарска, Турска, с обзиром на то да се овај празник уз богате етнографске садржаје слави у свим земљама овог дела Европе, без обзира на нацију и верско опредељење. Укратко, за празновање Ђурђевдана може се рећи да има видљиви мултиетнички карактер. Примањем хришћанства код Срба овај празник је христијанизиран и везује се за Св. Ђорђа, заштитника слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин. Зато и не чуди што су га Срби радо узимали за заштитника свога дома, односно за породичну славу. Ђурђевдан се, под, наравно, другим називима, празновао још у  претхришћанском периоду, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове. Код нас и код других народа у овом делу Европе, Ђурђевдан је препун симболике којом се славе љубав, живот и нова нада за сваки напредак. Карактеристично за Ђурђевдан је да у његовом празновању равноправно учествују све генерације, а посебно значајно место заузимају млади и деца. Такође, није познато да је за било који други празник везано толико песама, које су, опет, посебан вид народног стваралаштва.

Емисија је снимана у селу Горачићи, на планини Јелици, као и у Етнографском музеју у Београду. Поред аутентичних кадрова празновања Ђурђевдана, емисија даје многа објашњења и одговоре зашто баш овај празник са репрезентативне националне листе нематеријалног наслеђа завређује место и на Унесковој листи нематеријалне баштине човечанства.

Аутор емисије: Милица Бајић Ђого

Сниматељ: Васко Васовић

Монтажер: Владимир Радовановић