уторак, 25.02.2025, 20:01 -> 11:05
Лични космос: Археолог Радован Бунарџић, од палеолита до барока
О свом личном космосу, говори Радован Бунарџић, археолог истраживач, Петроварадинац послом, Дорћолац школовањем Чачанин рођењем, православац вером, Хазар животом.

Љубав према археологији рођена је у тренутку када је, као гимназијалац, радио на једном археолошком ископавању као физички радник. Потом, уписује и завршава студије археологије на Филозофском факултету.
Као млади археолог, седамдесетих година прошлог века, открио је и истраживао челаревско насеље и гробље у којем су, између осталих, свој мир нашли припадници једног од племена Хазара, загонетног народа са обала истоименог језера, који су примивши јудаизам, морали да промене своје пребивалиште. Хазарско чудо у Челареву, било је инспирација и Милораду Павићу за Хазарски речник.
Свој радни провео је на барокној Петроварадинској тврђави.
Током археолошких истраживања, Бунарџић је открио и осветлио историју Петроварадинске стене кроз неколико векова, од палеолита до барока. Открио је да је најпре била станиште неандерталских људи из времена средњег каменог доба и да је у време енеолита претворена у велико земљано палисадно утврђење. После неколико векова, као опатија Белфонс, представљала је најважније упориште Цистерцита у југоисточној Европи.
Иако су данас његова истраживања део археолошке мапе Србије, својим особеним хумором, Бунарџић открива на какве је све препреке и тешкоће наилазио, како је морао да се довија да би му ископавања и археолошка истраживања била омогућена и коначно, открива своју животну причу која се непрестано понавља: савладати отпор околине да се нешто покрене и уради.
У родном селу Дедевци код Краљева, Радован Бунарџић тренутно пише студију о цркви св. Богојављења у Врдилима. Истражујући њен историјат и архитектуру, Бунарџић је уједно осветлио заборављену породице Бунарџић Сретеновић у којој је било књижевника, лекара,свештеника, војника, воћара, као и чланова и оснивача Српског краљевског Друштва, потоње Академије наука и уметности. Црква је подигнута пре једног века у част бораца изгинулих током Великог рата. Заштићена је као споменик културе Републике Србије.
Уредник: Мирјана Бјелогрлић, сниматељ: Хаџи Владан Мијаиловић, монтажер: Мирослав Николов, редитељ: Ивана Стивенс.
Коментари