Старо српско писано наслеђе: Српски рукописи из Мађарске

„Велика сеоба Срба 1690. године представљала је прворазредну и судбоносну прекретницу у духовном и културном животу српског народа.“

Старо српско писано наслеђе: Српски рукописи из Мађарске Старо српско писано наслеђе: Српски рукописи из Мађарске

Документарно-научни серијал „Старо српско писано наслеђе“ бави се судбином средњовековних рукописа, односом према књизи у средњем веку, историјским догађајима и владарима у време настајања рукописа.  Пажња је посвећена и резултатима вишедеценијских истраживања и значају сачуваних рукописа – који су по много чему заслужили да буду део српског културног наслеђа.

Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће ова сведочанства икада бити враћена у матицу – не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи, и уопште, заљубљеници у словенску културу, доприносе обликовању важног дела српске баштине.
Сарађујемо са стручњацима из Археографског одељења Народне библиотеке; са професорима Универзитета у Београду монографски представљамо рукописе. Пратимо актуелни пројекат који је покренула Библиотека Српске патријаршије – „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним библиотекама, манастирима и збиркама“. У питању је научни рад стручног тима који је везан за истраживања у институцијама културе и духовности.

Серијал је 2010. године добио значајно признање – награду на Фестивалу „Филмско бдење душе“ у Сремским Карловцима. До сада су приказане емисије „Београдски паримејник“, „Братков минеј“, „Зборник српских житија“, „Српски рукописи у Прагу“ и „Српски рукописи из Словачке“.

Током 2011. и 2012. године вршена су истраживања у Мађарској – у библиотекама у Секешфехервару (некада званом Стони Београд), Медини, Шарошпатаку, Дебрецину, Будимпешти, као и у Црквено-уметничкој збирци у Сентандреји, као најзначајнијој.

О значају рукописа и новим открићима комисије научника сазнаћете више у емисији „Српски рукописи из Мађарске“ у оквиру серије „Старо српско писано наслеђе“ Редакције за науку РТС-а.
Емисију употпуњују инсерти из серије „Ризница српског културног блага – Сентандреја“ из 1978. године (документација РТС-а), у којој је о Сентандреји говорио историчар уметности академик Дејан Медаковић (1922–2008). С тим у вези, емисију посвећујемо свим научницима који су од почетка проучавања до данас оставили неизбрисив траг у очувању српске културне баштине северно од Дунава.

Уредник и сценариста је Ивана Ковачевић, редитељ је Драган Марковић, а монтажер Марко Тисовец.

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса