Старо српско писано наслеђе: Хиландарски медицинси кодекс

У архивима Карловачке митрополије, Дубровника и Котора у манастирима Хиландару, Студеници, Пећкој патријаршији, Дечанима, Цетињском манастиру као и у манастирима на Фрушкој Гори.

Ипак, због многих разарања током векова значајан део историјске грађе о медицини средњег века на нашим просторима неповратно је изгубљен.

Хиландарски медицински кодекс јединствена је компилација одабраних научних састава у средњовековној медицини и фармакологији у коме су сажета знања Истока и Запада.

Открили су га наши научници 1952. године у срцу српског православног бића у манастиру Хиландару на Светој Гори.

Године 1980. објављено је фототипско издање са 408 страна факсимила. Десет година касније објављена је транскрипција овог вредног рукописа, превод текста са српскословенког на савремени српски језик. Фототипско издање се налази у Народној библиотеци Србије.

Не зна се ко га је наручио и осмислио, којим поводом и где је писан. Осим монаха емпирика при манастирима, српски владари су позивали лекаре и апотекаре из Италије и Француске који су долазили преко Kотора и Дубровника.

Прве српске медицинске књиге такозване "лекаруше" биле су значајан извор података о болестима човека на овом подручју и условима у којима је живео.

У њима налазимо сазнања из византијске, арапске и западноевропске медицине. Лекаруше су записивали монаси на српскословенском језику те су поред значајних података из медицине и важан извор за проучавање језика. Такође познате су лекаруше из Ходошког зборника из 14. века који се данас чува у Народној библиотеци у Прагу.Хиландарски медицински кондекс писан током 15. и 16.века, садржи текстове из области фармакологије, интерне медицине односно инфектологије, токсикологије, педијатрије као дијагностику и терапијска упутства. Хирургија није заступљена, а супротно духу епохе нема ни астролошких текстова које срећемо у другим књигама овог типа. Kојим су темпом медицински текстови из Западне Европе продирали у српску средину није довољно познато јер нема сачуваних преписа баш као што није познато ни да је било претеча кодекса истоветног састава као што је овај пред нама.

Током прве половине 2023. године на изложби "Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина" у Галерији Природњачког музеја представљена су јавности медицинска знања и праксе лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији као и други садржаји који су испричани у емисији "Хиландарски медицински кодекс" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Научног програма РТС.

Саговорници: др Александра Савић, др Владан Тријић, Симка Вукојевић

Уметнички сарадници играног дела: Владимир Скерлић, Данко Поповић и деца

Директор фотографије: Александар Беатовић

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић