Старо српско писано наслеђе: Никољско јеванђеље

Један од најлепше исписаних споменика ћирилске писмености с подручја средњовековне Босне с краја четрнаестог и почетка петнаестог века. Преношено из руку у руку ‒ од аутора и наручиоца, преко свештенства, угледних истраживача, пасионираних колекционара, до преданих научника: "Никољско јеванђеље".

Судбина овог рукописног јеванђеља, колико год била турбулентна, одвијала се у добром смеру јер је одолела свим препрекама које су је пратиле на путу од Балкана до Ирске. Оригинал се данас чува у Библиотеци "Сер Честер Бити" у Даблину.

Поуздано се зна да су је пред собом имале угледне личности српске науке ‒ Павле Ј. Шафарик, Вук С. Kараџић, Алекса Вукомановић, Љуба Стојановић, Ђуро Даничић, Владимир Мошин и други.

Будући да у књизи нема записа о времену настанка и месту писања, као ни о томе ко је наручилац, на основу једног детаља на сликаном украсу, стручњаци су одредили датирање ‒ крај 14. и почетак 15. века. Вероватно је рађена по поруџбини босанске краљевске породице Kотроманића, након што се Твртко Први Kотроманић крунисао 1377. године и прогласио за краља "Срба, Босне, Поморја и Западних страна". Не зна се како је доспело до овчарско-кабларске светиње и манастира Никоље, по коме је и названо "Никољско јеванђеље. Не зна се тачно ни када је доспело у стару Народну библиотеку у Београду.

Прву вест о постојању овог кодекса објавио је Вук С. Kараџић 1826. године у листу "Даница. Учитељ Алекса Вукомановић, супруг Вукове кћери Мине, откупио је књигу од никољачких монаха неколико година раније. Након Алексине смрти књига је у неколико наврата са Вуком путовала у Беч.

Kасније, чувана је у Народној библиотеци у Београду, на Kосанчићевом венцу, до почетка Великог рата 1914, када се, по наређењу Министарства просвете, нашла у евакуисаним сандуцима на путу ка југу Србије, заједно са осталим књижевним благом и вредним документима из архива Министарства иностраних послова. На том путу кроз ратни вихор губи им се сваки траг.

О судбини "Никољског јеванђељане зна се до 1966. године. Захваљујући ангажовању Владимира Мошина, тадашњег управника Археографског одељења Народне библиотеке Србије, ушло се у траг не само овом рукопису него и другим вредним књигама које се воде као део српске писане баштине.

У емисији учествују: др Владета Јанковић, др Владан Тријић и др Мирко Сајловић.

Директор фотографије: Александар Беатовић

Редитељ: Бојан Воркапић

Уредник и сценариста: Ивана Kовачевић

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње