Старо српско писано наслеђе: Свети караљ и писац

Остварена је идеја аутокефалности - Српска црква постаје самостална. Сава добија титулу архиепископа српских и поморских земаља, а српска држава првог краља - Стефана Првовенчаног.

У емисији "Свети краљ и писац" представљамо књижевна умећа Стефана Првовенчаног. Познато је да је Стефан издао другу оснивачку повељу Хиландару која се и данас чува на том светом месту. У тој повељи Стефан пише једну од најлепших алегорија српске средњовековне књижевности у којој у аренги (уводном делу) говори о брату Сави. Познато је и да је писао Житије Св. Симеона - жупана С. Немање и Жичку повељу чији се препис налази у манастиру Жича на зиду при уласку у цркву.

Стефан Првовенчани је био не само писац него и личност о којој су писали други. Потпунију слику о њему даје монах Теодосије, један од најцењенијих хроничара српског 13. века. Он каже да је "у војсци Стефан искусан и храброшћу удивљен, а кад сеђаше на челу трпезе весељаше благороднике бубњевима и гуслама, неговаше књижевност и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац".

Преносом очевих моштију из Хиландара у Студеницу и стварањем култа Светог Симеона Мироточивог Сава обликује концепт о светородном пореклу владарске династије кроз форму владар-монах-светитељ. А то ће следити и други владари из династије Немањића. Нови статус немањићке државе одражава се и на фрескама, у познатим владарским поворкама и портретима.

У том духу можемо такође тумачити Стефана Првовенчаног.

У играно документарној емисији "Св.краљ и писац" говоре историчари, историчари уметности и историчари књижевности. Тематску целину о Стефану Првовенчаном чине две емисије "Српска круна" и "Свети краљ и писац".