Квадратура круга: Ко су и где живе Шопи

Шопи су етнос који већ вековима живи на тромеђи западне Бугарске, источне Србије и североисточне Македоније.Та регија се у прошлости звала Шоплук, а пре доласка Турака на те просторе носила је називе Старо Браничево и Сердика.

Шоплук је област у срцу Балкана, која је све до 1879. године била географска, етничка и језичка целина. Након Берлинског конгреса и успостављања границе између Србије и Бугарске, та целина је раздовојена, а највећи део Шоплука припао је Бугарској и протезао се све од Видина до Софије.

Шопи имају свој говор, своје обичаје, славе, песме и игре и своја јела од којих је најпознатије шопска салата.

Јован Цвијић је становништво Шоплука поделио на три групе: прву са етничким Србима, другу са мешовитим становништвом и трећа која је ближа Бугарима.

Оно што везује све Шопе, ма где они живели је шопски говор, који је жив и данас. У Бугарској га називају западни бугарски говор, док га у Србији сматрају делом призренско-тимочког дијалекта.

У Србији се данас мали број људи изјашњава као Шоп јер је то дуго било непожељно, док их у Бугарској има највише у граду Елину Пелину у софијској области. Око 7.000 становника тог града изјашњавају се као Шопи. Њихов број као и број Срба у Бугарској до Берлинског конгреса био је знатно већи.

Годину дана пре успостављања границе између Србије и Бугарске, Срби из Бугарске, у писму упућеном српском кнезу Милану Обреновићу,16. јула 1878. године и овереном са 250 општинских печата, пишу следеће: „Ми, твој сиромашни и несрећни народ из округа Радомирског, Софијског, Самоковског, Дупничког и Ентропољског, чисти и прави Срби, молимо те и преклињемо, поново, ослободи нас од ове беде и приви нас под своја крила, да нас спасеш од овог бугарског господарства, јер смо сви од памтивека чисти и прави Срби. Зато те молимо, узвишени владаоче, ослободи нас и сједини са нашом мајком Србијом. Ми нећемо да будемо Бугари, чији је дух, изглед и језик од нашег различан. Ми смо прави Срби, славимо славу, певамо о својим српским краљевима, говоримо српски, знамо од старина да смо Срби и како сада можемо постати Бугари?”

Срби и Шопи из Видина и Трна писали су у то време сличне депутације и петиције и слали их на европске дворове, али узалуд. На Берлинском конгресу дефинисана је граница између Бугарске и Србије онако како су то велике силе хтеле, а не како је народ желео.

Након успостављања границе они који су остали у Србији задржали су своја презимена а они који су припали Бугарског, мењали су своја презимена и уместо наставка -ић додавали му наставак -ов. Таква судбина није задесила само Србе и Бугаре већ и Шопе који су, временом, највише изгубили свој идентитет и додир са својим коренима.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње