четвртак, 06. јун 2024, 18:30
Привредна историја Србије: Записи барона Хердера
Обнова српске државе после устанка 1804. године морала је почети ни од чега у скоро свим областима, изузев рударства.
У средњем веку Европом је путовао глас о држави богатој сребром и златом. У великом рударском насељу Ново Брдо живело је за време владавине деспота Стефана Лазаревића око 50.000 становника, а у ондашњем Лондону око 10.000. У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи "да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни", али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833. У Србију је позван немачки геолог Зигмунд фон Хердер, који је три месеца путовао Србијом, израдио прве геолошке карте и лоцирао рудна налазишта: Мајданпек, Бор, Костолац, Миливу код Деспотовца, Добру у Ђердапу... Године 1837. отворен је први рудник угља у селу Милива, а потом и рудник бакра у Мајданпеку. Кнез Милош је 1834. послао у Русију на школовање Саву, сина Вука Караџића који је требало да буде први српски рудараски инжењер. Он се, међутим, разболео и умро, а Србија ће своје прве инжењере добити средином 19. века. Били су то Ђорђе Бранковић, Стеван Павловић и Василије Божић.
.png "Грчка хунта, последња војна диктатура у Европи")
Коментари