Док је света и века: Вукашин Јевтић

Вукашин Вуле Јевтић један је од првих радио певача који су изводили народну песму и сачували од заборава непроцењиво благо наше музичке баштине. Широку популарност стекао је код љубитеља народне музике због емотивне интерпретације и боемске душе. Рођен је 7. јануара 1913. године у селу Росица код Крушевца. Музикалност и љубав према песми одвели су га у Београд 1930. године где је био чест гост београдских кафана у којима је било популарно "асталско певање". У једној кафани запевао је пред Властимиром Павловићем Царевцем који га је и посаветовао да оде на аудицију у Радио Београд. Његов специфичан, а природан начин певања Царевац је назвао "вулизам", а врсни музичари из тог времена говорили су да је његова интерпретација школа за сваког певача народне музике. Последњи наступ имао је 26. марта 1981. године гостујући на маратонском сусрету Предрага Гојковића Цунета и Миодрага Богдановића. Његов глас, који је публику широм света остављао без даха, утихнуо је 10. августа 1981. године у Рибарској Бањи, месту надомак родног села Росица. У данашњој емисији о Вулету говори његов рођак, колеге се сећају заједничких путовања и концерата, а песме које се могу чути су: "Још литар један", "Лептирићи мали", "Београде мили", "Чај горо", "Емина", "Ој, ливадо", "Наџњева се момче и девојче", "Од данас те драга више љубит нећу", "Једрен граде", "Ашик оста на те очи" и друге.

Ауторка Сандра Милошевић, произведено 2013. године