ТВ театар – Тајни пламен

У обнови ове представе под називом „Тајни пламен“ (1996), редитељ је унео актуелну друштвено-критичку интонацију тако да специјализована болничка институција постаје кочница аутентичном размаху људске личности.

Приказујући представу у „Политици", Александар Милосављевић је истакао да је „крушевачка представа прецизнија и чвршћа од оне којом се на Стеријином позорју представио ансамбл Новосадског позоришта. Посебну снагу у реализацији редитељске концепције давао је бриљантан глумачки пар којем су биле поверене носеће улоге. Небојша Вранић, зрео глумац, прекаљен најразноврснијим улогама, пленио је дозираном и изузетно племенитом врстом патоса која је у себи садржала и енергију типично младалачке побуне, али и грубост и бес човека који подлеже осећањима и расположењима од којих покушава да побегне. Елизабета Ђоревска је своју Лауру видела као нежну, крхку девојку коју болест непрестано спутава у покушајима да се развије у истинску самосвесну зрелу жену и лепотицу. Отуда ће она задржати извесне црте понашања примерене свом узрасту од пре болести, деловаће дечије кокетно, да би тек постепено у себи откривала жар и шарм заљубљене жене преко чијег лица ће с времена на време прећи сенка страха због сазнања да се свака срећа увек плаћа несрећом. Биљана Костантиновић је била строга Изабела, не пуки принцип већ несрећна жена која своје лично незадовољство пројектује у посао којим се бави и у односе према пацијентима."

ТВ снимак је из 1996.године.