РТС 3: Програмска шема - уторак, 30. дец 2025
Српска православна црква – Од Конкордата до Информбироа: Пуч, рат и страдање (R)
Нападом Немачке на Пољску у септембру 1939. године, било је јасно да ће се обрачунати Немачка и Италија са једне, и Енглеска и Француска са друге стране. То је захтевало и јасан став Југославије на коју страну ће се определити. Намесништво и влада су хтели да избегну рат, покушавајући да се не замере ниједном блоку. Уочи Другог светског рата знатно су поремећени односи између Српске православне цркве и државе, али и између државних власти и Римокатоличке цркве. Супротно Уставу из 1931. године и закону, Црква је загосподарила школом и све отвореније се мешала у политичка питања.
Молијерове жене (R)
Овај документарно-играни серијал одаје почаст женама у Молијеровим комедијама: јунакињама чија слобода често прелази границе пристојности а храброст поткопава друштвени поредак 17. века. Далеко од пасивних фигура, ове жене одбијају улоге које су им наменили очеви, мужеви и друштвене конвенције тог времена, борећи се за право на глас, избор и самосталност.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Допамин или како апликације освајају наш мозак (R)
Три милијарде људи у свету користи паметне телефоне. Користе их на послу, код куће, у кругу породице, па чак и у шуми. Без паметног телефона више не можемо да живимо. Шта се дешава у нашем мозгу да постанемо толико зависни од омиљених апликација? Добро дошли у чудесни свет допамина, молекула чију је функцију технолошка индустрија отела како би привукла нашу пажњу и осигурала да будемо непрекидно на мрежи. Овај документарни филм је окупио истраживаче и научнике из области неуронауке и психологије из целог света. Њихов задатак је да проуче процесе у нашем мозгу, посматрају наше понашање и анализирају наш однос према апликацијама да би разумели како смо постали њихови таоци – и понудили нам идеје како да се ослободимо. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Народно позориште у десет чинова: Смрт првакиње (R)
Ова епизода документарно-играног серијала ,,Народно позориште у десет чинова“, истражује живот и позицију глумица у конзервативном српском друштву, на почетку двадесетог века. Судбином двеју првакиња – Веле Нигринове и Зорке Тодосић, приказује се трагичан живот глумица, које су носиле репертоар Народног позоришта. Владале су сценом и биле обожаване, иако је друштво тада на жене које су бирале глумачки позив гледало са осудом и неодобравањем.
Арт трилери: Кипарски мозаици (R)
У епизоди Арт трилера, под називом ,,Кипарски мозаици“, поучна прича о нечему што је нама веома блиско – заштита угроженог културног наслеђа. Када је 1974. Турска окупирала север Кипра, почео је прави лов на православно црквено благо, које се налазило у напуштеним грчким црквама. Пратимо пут опљачканих кипарских мозаика све до Индијанополиса, где једна америчка дилерка уметнинама покушава да их задржи, без обзира на то што је знала да је реч о непроценљивом културном благу једне земље. Производња: Редакција документарног програма
Арт зона: Вукица Ђилас (R)
Home movies, домаћи или кућни филмови Вукице Ђилас, које је она свакодневно снимала од 1970. године до краја живота, сматрају се најзначајнијим филмским дневничким делом насталим на тлу бивше Југославије, урађеним поступком ,,сличица по сличица“. Овај филмски материјал кондензација је целокупног живота једне вансеријске личности, бременит артефактима свеукупне епохе. За живота Вукице Ђилас ови филмови никада нису јавно приказани. После њене смрти, 2001. године, синеаста Бранко Вучићевић, све ролнице депоновао је у београдски Академски филмски центар, где су оне дигитализоване. Прво јавно приказивање имале су у Југословенској кинотеци 2006. године. Велику заслугу у сређивању и систематизацији овог филмског материјала има редитељ Слободан Шијан, који га је пописао и саставио педесетоминутну целину, која је уз живо клавирско извођење ЛП Дуа, премијерно приказана у оквиру Фестивала Алтернативе филм/видео у Дому културе Студентски град у Београду, крајем 2015. године.
ТВ лица...као сав нормалан свет: Срђан Марјановић (R)
Музичар Срђан Марјановић промовисао је нови песму и књигу ,"Заједно" у клубу РТС-а и тако је почео разговор о дугој каријери овог кантаутора. Срђан је духовито и емотивно говорио о првој гитари, првим успесима, али и песми "Ми смо једно другом говорили ви" која је инспирисана неоствареном љубавном причом из времена када је Београд добио први драгстор. У шетњи Светогорском улицом описао је време када се низ тадашњу Лоле Рибара низао ред због аудиције за представу "Исус Христос Суперстар" у Атељеу 212 у којој је добио улогу, о пријатељству са Бором Ђорђевићем и лајању због песме "Вау, вау", о другарима из "Ју групе". Испред Дома омладине говорио је о најтежем периоду кроз који је прошао и томе како се кругови затварају јер је у његов живот ушла љубав налик песми коју је давно написао. Аутор: Тања Петернек
Социјализам или капитализам: Слободан Машић (R)
У независном издавачу и графичком дизајнеру Слободану Машићу, сусрећу се многе линије српске модерне уметности и књижевности после Другог светског рата. Слободан Машић је био први независни издавач. Прво штампано дело Александра Солжењицина објављено у иностранству, објављено је у Независним издањима Слободана Машића. Покушај издавања првог опозиционог часописа, такође се везује за име Слободана Машића. Леонид Шејка, Марија Чудина и дуги припадници Медијале, пријатељи су и сарадници Слободана Машића, као и дисидент Михаило Михајлов. Првих 35 година Феста и првих 30 година Битефа обележено је графичким дизајном Слободана Машића. Атеље 212 била је његова кућа, у којој је чак и режирао једну представу. Велики део авангардних уметника и књижевника у Београду деценијама је, било на овај или на онај начин, повезано са Слободаном Машићем.
Српска православна црква – Од Конкордата до Информбироа: Пуч, рат и страдање (R)
Нападом Немачке на Пољску у септембру 1939. године, било је јасно да ће се обрачунати Немачка и Италија са једне, и Енглеска и Француска са друге стране. То је захтевало и јасан став Југославије на коју страну ће се определити. Намесништво и влада су хтели да избегну рат, покушавајући да се не замере ниједном блоку. Уочи Другог светског рата знатно су поремећени односи између Српске православне цркве и државе, али и између државних власти и Римокатоличке цркве. Супротно Уставу из 1931. године и закону, Црква је загосподарила школом и све отвореније се мешала у политичка питања.
Молијерове жене (R)
Овај документарно-играни серијал одаје почаст женама у Молијеровим комедијама: јунакињама чија слобода често прелази границе пристојности а храброст поткопава друштвени поредак 17. века. Далеко од пасивних фигура, ове жене одбијају улоге које су им наменили очеви, мужеви и друштвене конвенције тог времена, борећи се за право на глас, избор и самосталност.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Допамин или како апликације освајају наш мозак (R)
Три милијарде људи у свету користи паметне телефоне. Користе их на послу, код куће, у кругу породице, па чак и у шуми. Без паметног телефона више не можемо да живимо. Шта се дешава у нашем мозгу да постанемо толико зависни од омиљених апликација? Добро дошли у чудесни свет допамина, молекула чију је функцију технолошка индустрија отела како би привукла нашу пажњу и осигурала да будемо непрекидно на мрежи. Овај документарни филм је окупио истраживаче и научнике из области неуронауке и психологије из целог света. Њихов задатак је да проуче процесе у нашем мозгу, посматрају наше понашање и анализирају наш однос према апликацијама да би разумели како смо постали њихови таоци – и понудили нам идеје како да се ослободимо. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено емитовање
, осим у: sr
РТС Лаб: Иза платна
Од првих цртежа на зидовима пећина до дигиталних платна данашњице, сликарство је одувек било огледало човекове душе. У овој емисији РТС Лаб-а говоримо о бојама, емоцијама и науци која стоји иза сликарства. Како настаје слика, и шта нас уопште покреће да сликамо? Које су прве слике које су икада настале? Да ли су то цртежи у пећинама? Није реткост да и дете најпре жврља па проговори. Одакле човеку потреба да се примарно, првобитно, изворно ликовно изрази? Одговоре на ова и многа друга питања дао нам је професор доктор Ђорђе Станојевић са Факултета савремених уметности.
Водич кроз будућност: Швајцарски федерални институт за технологију, 2. део
Серија Редакције научног програма која у европским научним центрима трага за истраживањима која померају границе досадашњих знања и утиру пут у будућност. Прва дестинација је Швајцарска, која има два Федерална института за технологију, ЕТХ у Цириху и ЕПФЛ у Лозани. Оба Института окупљају врхунске научнике из целог света, међу којима су и истраживачи из Србије. Другу епизоду посветили смо истраживањима на Институту у Лозани. У Лабораторији за реконфигурабилнароботику сазнали смо како је настао концепт робогамија – робота насталих по угледу на оригами вештину прављења модела од папира. Како су успели да направе модуларне роботе који међусобно комуницирају, удружују се и договарају око стратегије кретања и извршавања задатака, открива идејни творац овог концепта, проф. др Џејми Паик, која је на ЕПФЛ-у окупила међународни тим младих истраживача.
Вавилон
У децембру сабирамо утиске из овогодишње књижевне продукције и представљамо гледаоцима још неке ауторе који су током ове године овенчани важним књижевним наградама. Са Владимиром Пишталом разговарамо о његовој књизи путописа, "Луке", за коју је добио награду "Љубомир П. Ненадовић". Следе интервјуи са Јасном Димитријевић која је за необјављену причу добила награду "Лаза К. Лазаревић" и чија се изврсна збирка прича "Фибоначијев низ" управо преводи у Америци. Новинар и писац, Вук Вучковић нам представља своју нову књигу, збирку приповедака "Споредни хитови", овенчану наградом "Мирослав Јосић Вишњић". Ана Марија Грбић је разговарала са песником Срђаном Гагићем, награђеним регионалном књижевном наградом "Предраг Матвејевић". У емисији ћемо чути и једну његову песму из награђене збирке.
Микстејп пројекат
Емисија Микстејп представља музичке колаже замишљене као спој архивског видео-материјала и нових музичких остварења. Из овог споја настаје нова форма: визуелна поезија рођена из монтаже пронађених снимака и композиција музичара инспирисаних одређеним архивским материјалом. Found footage или пронађени снимци, као техника и нарација, у 21. веку готово да постају нови жанр. Архивски материјал чуван деценијама у телевизијским трезорима у музејским условима, свој живот и трајање дугује томе што је током времена био пажљиво збринут. Данас тај материјал налази свој нови живот и пут до гледалаца. Коментаром изведеним из процеса монтаже или музичким виђењем разних аутора, настају нова значења: стари снимци причају своје нове приче. Ове приче рефлектују културу и време у ком су настале, али и добијају нов идентитет и форму у другом времену музичким и визуелним иницијативама. Те нове приче откривају нешто о нашој људскости – наше потребе, снове и идентитете.
Метаморфозе: Радован Вујовић
Вештина да сведеним средствима пренесе унутрашњи живот својих јунака, одлика је глуме Радована Вујовића. То му је донело многе, не само позоришне, већ и филмске и телевизијске улоге и бројне награде и признања. Када глуми, Раша, како га зову пријатељи и колеге, воли да се заборави и да ужива. Све изван тога престане да постоји. За њега је глума бег од свега што нам се дешава и прилика да се упусти у неки други живот. Радован је глумац изузетног дара, разнородног а увек убедљивог глумачког рукописа, који из улоге у улогу, и на сцени и на екрану, осваја слојевитим, дубоким и непретенциозним глумачким средствима. Он верује да је глума моћан начин да се причају значајне приче и покрену важне друштвене теме. Његов рад у позоришту одликује се посвећеношћу, дубоком анализом ликова и способношћу да пренесе широк спектар емоција. Зато су важне његове улоге у представама Швабица, Метаморфозе, Рођени у YU, Сумњиво лице, Отело, Ајншатјнови снови, Развојни пут Боре Шнајдера, Мистер долар, Централа за хумор. Са великим успехом игра и на филму и телевизији, где је, такође, остварио значајне улоге. Шејтанов ратник, Било једном у Србији, Јужни ветар, Време зла, Државни службеник, Корени, Време смрти, Деца зла, Хероји Халијарда... су само неки од наслова.
Молијерове жене
Овај документарно-играни серијал одаје почаст женама у Молијеровим комедијама: јунакињама чија слобода често прелази границе пристојности а храброст поткопава друштвени поредак 17. века. Далеко од пасивних фигура, ове жене одбијају улоге које су им наменили очеви, мужеви и друштвене конвенције тог времена, борећи се за право на глас, избор и самосталност.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Концерт ансамбла Метаморфозис: Water
Један од најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава данас – ансамбл Метаморфозис, предвођен је оснивачем и уметничким руководиоцем, виолистом Сашом Мирковићем. Наступи су снимљени у сали Биоскопа Балкан у Београду, а сваки концерт има и програмски назив: Water, The Pillars, Sun Moon Stars - Twilight i Sun Moon Stars - Life. На програму су била бројна дела како домаћег савременог стваралаштва, тако и стилски веома разноврсне композиције страних аутора из различитих периода музичке историје. На концерту названом Water - који слушате данас, ансамбл Метаморфозис изводи дела Џ. Дауленда, Б. Бритна, П. Махајдика и Џ. Адамса. Производња: Редакција специјализованих програма
Заводљива телевизија – Креатори серија: ТВ серије по романима Мир Јам
Иако ју је књижевна критика често одбацивала као ауторку лаких садржаја љубавне тематике, романи Милице Јаковљевић, познате под псеудонимом Мир Јам, били су изузетно популарни у домаћој књижевности између два рата прибавивши јој надимак српске Џејн Остин. Наизглед сладуњав и сентименталан приступ темама љубави и брака у њеним романима и причама, заправо нуди детаљан приказ живота грађанске класе у међуратној Југославији. Да њени јунаци, а пре свега јунакиње нису застарели, доказ је и чињеница да су чак век касније доживели изузетно популарне ТВ екранизације, између осталих серије урађене у адаптацији и режији Здравка Шотре: Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце, као и ТВ драма Брод плови за Шангај, адаптација романа Самац у браку, коју је крајње оригинално урадила сценаристкиња Биљана Максић.
Остави све и читај: Миодраг Табачки
У новој емисији Остави све и читај гост је Миодраг Табачки, сценограф, костимограф, архитекта, универзитетски професор, академик и почасни доктор Факултета драмских уметности у Београду. Миодраг Табачки говори о темама везаним за позориште и позоришну уметност, о сценографији у савременом светском театру, али и о култури визуелног, естетској димензији данашњег света, о изумирању старих позоришних заната и о значају примењених уметности који је САНУ истакла његовим пријемом у ову истакнуту националну институцију. Говорећи о месту књиге и читања у нашем друштву, али и у властитом животу, Миодраг Табачки каже: Читање је за мене нешто као дисање, као пијење воде, нешто што је неизбежно, обавезно, од чега профитирате и нешто од чега живите. Аутор и уредник емисије је Горица Зарић, редитељ Иван Милановић, музички уредник Ана Милићевић, дизајнер Милош Гојковић. Производња: Редакција специјализованих програма
РТС Лаб: Иза платна (R)
Од првих цртежа на зидовима пећина до дигиталних платна данашњице, сликарство је одувек било огледало човекове душе. У овој емисији РТС Лаб-а говоримо о бојама, емоцијама и науци која стоји иза сликарства. Како настаје слика, и шта нас уопште покреће да сликамо? Које су прве слике које су икада настале? Да ли су то цртежи у пећинама? Није реткост да и дете најпре жврља па проговори. Одакле човеку потреба да се примарно, првобитно, изворно ликовно изрази? Одговоре на ова и многа друга питања дао нам је професор доктор Ђорђе Станојевић са Факултета савремених уметности.
Вавилон (R)
У децембру сабирамо утиске из овогодишње књижевне продукције и представљамо гледаоцима још неке ауторе који су током ове године овенчани важним књижевним наградама. Са Владимиром Пишталом разговарамо о његовој књизи путописа, "Луке", за коју је добио награду "Љубомир П. Ненадовић". Следе интервјуи са Јасном Димитријевић која је за необјављену причу добила награду "Лаза К. Лазаревић" и чија се изврсна збирка прича "Фибоначијев низ" управо преводи у Америци. Новинар и писац, Вук Вучковић нам представља своју нову књигу, збирку приповедака "Споредни хитови", овенчану наградом "Мирослав Јосић Вишњић". Ана Марија Грбић је разговарала са песником Срђаном Гагићем, награђеним регионалном књижевном наградом "Предраг Матвејевић". У емисији ћемо чути и једну његову песму из награђене збирке.
Микстејп пројекат (R)
Емисија Микстејп представља музичке колаже замишљене као спој архивског видео-материјала и нових музичких остварења. Из овог споја настаје нова форма: визуелна поезија рођена из монтаже пронађених снимака и композиција музичара инспирисаних одређеним архивским материјалом. Found footage или пронађени снимци, као техника и нарација, у 21. веку готово да постају нови жанр. Архивски материјал чуван деценијама у телевизијским трезорима у музејским условима, свој живот и трајање дугује томе што је током времена био пажљиво збринут. Данас тај материјал налази свој нови живот и пут до гледалаца. Коментаром изведеним из процеса монтаже или музичким виђењем разних аутора, настају нова значења: стари снимци причају своје нове приче. Ове приче рефлектују културу и време у ком су настале, али и добијају нов идентитет и форму у другом времену музичким и визуелним иницијативама. Те нове приче откривају нешто о нашој људскости – наше потребе, снове и идентитете.
Водич кроз будућност: Швајцарски федерални институт за технологију, 2. део (R)
Серија Редакције научног програма која у европским научним центрима трага за истраживањима која померају границе досадашњих знања и утиру пут у будућност. Прва дестинација је Швајцарска, која има два Федерална института за технологију, ЕТХ у Цириху и ЕПФЛ у Лозани. Оба Института окупљају врхунске научнике из целог света, међу којима су и истраживачи из Србије. Другу епизоду посветили смо истраживањима на Институту у Лозани. У Лабораторији за реконфигурабилнароботику сазнали смо како је настао концепт робогамија – робота насталих по угледу на оригами вештину прављења модела од папира. Како су успели да направе модуларне роботе који међусобно комуницирају, удружују се и договарају око стратегије кретања и извршавања задатака, открива идејни творац овог концепта, проф. др Џејми Паик, која је на ЕПФЛ-у окупила међународни тим младих истраживача.
Заводљива телевизија – Креатори серија: ТВ серије по романима Мир Јам (R)
Иако ју је књижевна критика често одбацивала као ауторку лаких садржаја љубавне тематике, романи Милице Јаковљевић, познате под псеудонимом Мир Јам, били су изузетно популарни у домаћој књижевности између два рата прибавивши јој надимак српске Џејн Остин. Наизглед сладуњав и сентименталан приступ темама љубави и брака у њеним романима и причама, заправо нуди детаљан приказ живота грађанске класе у међуратној Југославији. Да њени јунаци, а пре свега јунакиње нису застарели, доказ је и чињеница да су чак век касније доживели изузетно популарне ТВ екранизације, између осталих серије урађене у адаптацији и режији Здравка Шотре: Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце, као и ТВ драма Брод плови за Шангај, адаптација романа Самац у браку, коју је крајње оригинално урадила сценаристкиња Биљана Максић.
Остави све и читај: Миодраг Табачки
У новој емисији Остави све и читај гост је Миодраг Табачки, сценограф, костимограф, архитекта, универзитетски професор, академик и почасни доктор Факултета драмских уметности у Београду. Миодраг Табачки говори о темама везаним за позориште и позоришну уметност, о сценографији у савременом светском театру, али и о култури визуелног, естетској димензији данашњег света, о изумирању старих позоришних заната и о значају примењених уметности који је САНУ истакла његовим пријемом у ову истакнуту националну институцију. Говорећи о месту књиге и читања у нашем друштву, али и у властитом животу, Миодраг Табачки каже: Читање је за мене нешто као дисање, као пијење воде, нешто што је неизбежно, обавезно, од чега профитирате и нешто од чега живите. Аутор и уредник емисије је Горица Зарић, редитељ Иван Милановић, музички уредник Ана Милићевић, дизајнер Милош Гојковић. Производња: Редакција специјализованих програма
Забрањено премотавање уназад
_413x620.jpg "На вечери код Зорице Брунцлик, специјал")
Коментари