РТС 3: Програмска шема - недеља, 21. дец 2025
Мајка природа против анксиозности (R)
Шта ако је једна од алтернатива психоактивним и другим лековима за смирење надохват руке: физички контакт са земљом, мирисање цвећа, зуби који грицкају свеже убрану шаргарепу? Коју стварну физиолошку и психолошку корист контакт са природом доноси нашем здрављу?
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Двoрци Војводине: На златном брегу вила Станковић, 6. део (R)
Професор др Раденко Станковић рођен је 1880. године у селу Лесковици у Банату крај Беле Цркве. Скромно имање у Чортановцима, на падини Фрушке горе, коју су још стари Римљани прозвали Златни брег, др Станковић је купио у пролеће 1930. године.
Не поједоше скакавци златно руно: Борислав Пекић – Дело, 2. део (R)
Други део играно-документарног диптиха посвећеног Бориславу Пекићу, фокусиран је на дела овог великана писане речи.
Спектар, Спектар (R)
На чувеном Позоришном фестивал у Авињону, једном од најважнијих светских фестивала, представљају се и савремене сценске интерпретације које се издвајају својим достигнућима и уметничким тумачењима света око нас.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Сковран Сковран (R)
Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран” сматра се најстаријим и најпознатијим српским гудачким оркестром. Формирао га је 1965. године диригент Душан Сковран од најбољих студената са Гудачког одсека Факултета музичке уметности. Након његове смрти, 1975. године преузима га диригент и виолиниста Александар Павловић, који од овог студентског оркестра прави први професионални оркестар на нашим просторима. Сковрановци су класичну музику, као и дела савремених домаћих аутора, проносили широм света, наступајући по најразличитијим концертним салама у Европи, Азији и Америци, на престижним музичким фестивалима, сарађујући са еминентним музичарима и диригентима. За свој рад добили су бројна признања, од којих се истиче Октобарска награда 1978. и 1991. године. Шесту деценију постојања обележиће концертом у сали Београдске филхармоније 13. децембра, под уметничким вођством Сретена Крстића. Емисија је рађена трагом серијала Покретни музеј музике у продукцији Телевизије Београд 1978. године. Поменути серијал од четири емисије – Шабац, Шабац, Чуваркућа, Сирогојно и Студио, пратио је рад гудачаког оркестра Душан Сковран у мисији популаризације уметничке музике у срединама у којима је она недовољно заступљена или потпуно незаступљена. Тако су чланови оркестра, студенти са Музичке академије, под вођством диригента Александра Павловића, наступали у кафани у Шапцу уз локалног певача Жику Ракића, одржали први концерт класичне музике у библиотеци у Рипњу, изводили Феликса Менделсона уз плетиље у Сирогојну, и коначно, свирали музику Бенџамина Бритна у студију РТБ. Поменуте емисије осмислили су и реализовали музичка уредница Илди Ивањи и редитељ Драгослав Лутовац.
Џез клуб, 10. емисија (R)
Док је у Америци харао свинг 30-их година прошлог века, у Паризу су се срела двојица виртуоза, гитариста Ђанго Рајнхард и виолиниста Стефан Грапели. Почели су сасвим спонтано да свирају музику која се до тада није свирала на тај начин, покренувши правац који је на неки начин био европски одговор на свинг и назван је џипси џез!
Мајка природа против анксиозности (R)
Шта ако је једна од алтернатива психоактивним и другим лековима за смирење надохват руке: физички контакт са земљом, мирисање цвећа, зуби који грицкају свеже убрану шаргарепу? Коју стварну физиолошку и психолошку корист контакт са природом доноси нашем здрављу?
Забрањено емитовање
, осим у: sr
До детаља: Душан Петровић
Петровић је редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду. Био је припадник такозване Младе београдске скулптуре крајем осамдесетих година ХХ века. Самостално је излагао у Србији, учествовао на више групних изложби у земљи и у иностранству. Добитник је награде Иван Табаковић Српске академије наука и уметности.
Наши шетачи – Може ли дрво да постане жирафа, 4-5
Папа Ник је наш познати перкусиониста са којим шетамо кроз четврту емисију из документарног серијала Наши шетачи.
Тржнице хране: Палермо, 5-5
Храна коју једемо углавном се производи на фармама у околини градова. Разноликост намириница зависи од географске ширине, временских услова и земљишта, али и знања људи који те намирнице стрпљиво узгајају и беру. Сви ти производи могу се наћи на градским пијацама, повезују градско становништво са селом и обезбеђују да храна стигне до наших трпеза, због чега тржнице с правом можемо назвати трбухом наших градова.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
United We Stream Balkan – Cuban chembers of commerce
Серијал United we stream – Балкан, настао је као наставак идеје о мењању света у време пандемије, током 2020. године. Почетна идеја о враћању у живот заспалих берлинских клубова без публике, проширила се на глобалну продукцију концерата и наступа извођача и аутора по свету.
Београд, некад и сад
Пре више од две деценије, снимљене су две емисије из образовног серијала ,,Некад и сад“, режисера Дејана Косановића. Оне приказују српску престоницу после Првог светског рата, све до краја 30-их година прошлог века. Причу о тим временима, давне 1986. испричао је један од најзначајнијих српских књижевника Света Лукић.
До детаља: Душан Петровић (R)
Петровић је редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду. Био је припадник такозване Младе београдске скулптуре крајем осамдесетих година ХХ века. Самостално је излагао у Србији, учествовао на више групних изложби у земљи и у иностранству. Добитник је награде Иван Табаковић Српске академије наука и уметности.
Наши шетачи – Може ли дрво да постане жирафа, 4-5 (R)
Папа Ник је наш познати перкусиониста са којим шетамо кроз четврту емисију из документарног серијала Наши шетачи.
United We Stream Balkan – Cuban chembers of commerce (R)
Серијал United we stream – Балкан, настао је као наставак идеје о мењању света у време пандемије, током 2020. године. Почетна идеја о враћању у живот заспалих берлинских клубова без публике, проширила се на глобалну продукцију концерата и наступа извођача и аутора по свету.
Београд, некад и сад (R)
Пре више од две деценије, снимљене су две емисије из образовног серијала ,,Некад и сад“, режисера Дејана Косановића. Оне приказују српску престоницу после Првог светског рата, све до краја 30-их година прошлог века. Причу о тим временима, давне 1986. испричао је један од најзначајнијих српских књижевника Света Лукић.
Коментари