четвртак, 08.01.2026, 20:05 -> 11:29
Култура Срба у Хрватској: Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1-3
Причу о овој јединственој територијалној целини почињемо из Вуковара кроз чији центар протиче речица Вука, која дели Срем од Славоније. Први Срби долазе на ова подручја после аустријско-турских ратова и потписивањем Карловачког мира 1699. године. Плодна земља, велике реке Драва и Дунав биле су важне за развој града, како је то и наслутио патријарх Арсеније Чарнојевић. Успон грађанске класе поготово у другој половини 18. века види се преко претплатничких спискова на српске књиге ондашњих Вуковараца, међу којима је био и Трифун Гавриловић, отац Јована Гавриловића, потоњег српског намесника за време малолетног кнеза Милана Окреновића. На стогодишњицу његовог рођења у Београду је основан Педагошки музеј, будући да је Јован Гавриловић сву своју имовину оставио породицама преминулих учитеља и њиховој сирочади.
Из Вуковарске угледне породице Михајловић била је Ружа, мајка Бранка Радичевића. Јустин Михајловић био је велики пријатељ и мецена Вука Стефановића Караџића. Родоначелник Алекса Пауновић био је из најбогатије породице у Вуковару. Подигао је најлепше зграде у овом граду – некадашњи Гранд хотел и породични маузолеј. Ту је рођен и калиграф, бакрорезац и песник Захарије Орфелин, о коме нам говори историчар Боривој Чалић.
Посетили смо обе Вуковарске парохије. Једна је при Храму Преподобне мати Параскеве на Доброј води. Испод њега је храм лековите воде, а испред се одржава важна манифестација Бранкови дани у Вуковару. Други храм посвећен је Светом оцу Николају, који је у последњем рату био и миниран. У дворишту поред цркве је и Српски дом освештан 1905. године, у којем су своје место пронашле све друге српске и културне организације – Куд Слога, Вуковарско српско певачко друштво Јавор, Удружење Привредник... У Борову је некада била чувена Творница обуће Бата, а о њеном директору, великом хуманисти и комесару за избеглице у Недићевој влади, Томи Максимовићу, говорио нам је писац и новинар Славко Бубало. У Винковцима, на реци Босуту, 1896. године рођен је и крштен Сава Шумановић.
Први део ове саге завршавамо у Даљу, у седишту Епархије осечкопољске и барањске и летњиковцу српских партијарха, где је највећи православни храм у Хрватској, Црква Св. Димитрија. У овој епизоди говоре и владика осечкопољски и барањски господин Херувим, професор Небојша Видовић, писац Ђорђе Нешић и други.
Директор фотографије Хаџи Владан Мијаиловић, редитељка Милица Солдатовић Микић, продуцент Душан Ковачевић, монтажер Марко Драгојевић, уредница и сценаристкиња Наташа Дракулић.
Производња: Редакција културног програма
Коментари