Гласови из прошлости – Приче о легатима Галерија: Милан Коњовић, 10-12

Велики део мојих слика расејан је по земљи и иностранству, објашњавао је сликар који је веровао да је акт стварања религија. Напуштале су ме као деца када одрасту и напусте родитељски дом. Слике које су остале са мном, од којих се никада нисам хтео одвојити, оне припадају граду у коме сам се родио, где ми се пробудила свест, где сам постао човек и сазрео као уметник.

У пуној стваралачкој снази, Милан Коњовић је овако најавио дар Сомбору. Године 1965. уз уговор о поклону, оставио је збирку од 500 слика која се касније ширила и данас има готово 1.100 радова. На тај начин постао је један од ретких уметника који су за живота добили своју галерију, свечано отворену 1966. године. Сликарство је чудо. И увек је загонетка. Да није тако, давно бих престао да сликам. Бескрајно је и неухватљиво као равница. Мислиш – тамо негде је крај, а хоризонт се увек помера… Тако је Коњовић, миљеник богова, како га је називао велики историчар уметности Дејан Медаковић, говорио 1958. године, као зрео и већ остварен уметник. О томе сведочи и његов сликарски опус – готово да нема технике у којој се није опробао. Хиљаде дела – уља, пастели, темпере, акварели, цртежи, таписерије, позоришне сценографије, скице за костим, витражи, мозаици, графике... Излагао је на више од 300 самосталних и скоро 700 колективних изложби широм земаљске кугле. И сам зачуђен пред обиљем створеног, често се питао како је све то успео да уради. А живео сам пун живот, никада нисам био аскета, потврђивао је. Како је Коњовић проживео тај свој пребогати живот?

Уредник и сценариста емисије: Невена Милић

Редитељ: Маша Вујошевић

Наратор: Дејан Грујић

Сниматељ: Драган Лапчевић