Гласови из прошлости: Приче о легатима – Проблемима краја нема, 7/12

Да ли је Тома Росандић заборављен? Његова кућа свакако јесте  – већ дуго је запуштена и затворена за посетиоце. То здање, у коме се налази и атеље са сликама и скуптурама, чувени вајар тестаментом је завештао граду 1955. године. Кућа у којој нема грејања ни задовољавајућих музеолошких услова, проглашена је спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика града Београда, због чега свака интервенција подразумева посебан начин санације и реконструкције. С обзиром на то да је за овакве подухвате потребан огроман буџет, реконструкција поменуте куће и даље је неизвесна. Да ли је Кућа легата остварила своју сврху, једно је од питања на које тражимо одговор.У емисији подсећамо и на важне речи великог познаваоца уметности и једног од оснивача Музеја савремене уметности, Миодрага Б. Протића, који је још пре тридесет година писао: Легати готово програмски нису део просветног система. У свету супротно – понекад су музеји, а свагда њихова допуна, прилог, допринос културном идентитету. А наши заборављени, нестали – легати Томе Росандића, Вељка Петровића, Ристе Стијовића, Флегела, Гвозденовића... Културна политика не само да их није укључила у систем васпитања, већ често ни сачувала. Зашто? У овој причи и ми постављамо питање: да ли имамо идеју шта и како хоћемо са вредним поклонима, шта можемо? Да ли смо дефинисали јасну културну политику?

Уредник и сценариста емисије: Невена Милић

Редитељ: Маша Вујошевић