Старо српско писано наслеђе: Свети краљ и писац

У емисији Свети краљ и писац представљамо књижевна умећа Стефана Првовенчаног. Познато је да је Стефан издао другу оснивачку повељу Хиландару, која се и данас чува на том светом месту. У тој повељи Стефан пише једну од најлепших алегорија српске средњовековне књижевности у којој у аренги (уводном делу) говори о брату Сави. Познато је и да је писао Житије Св. Симеона - жупана С. Немање и Жичку повељу, чији се препис налази у манастиру Жича на зиду при уласку у цркву. Стефан Првовенчани је био не само писац него и личност о којој су писали други. Потпунију слику о њему даје монах Теодосије, један од најцењенијих хроничара српског 13. века. Он каже да је у војсци Стефан искусан и храброшћу удивљен, а кад сеђаше на челу трпезе, весељаше благороднике бубњевима и гуслама, неговаше књижевност и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац.

Преносом очевих моштију из Хиландара у Студеницу и стварањем култа Светог Симеона Мироточивог, Сава обликује концепт о светородном пореклу владарске династије формом владар-монах-светитељ. А то ће следити и други владари из династије Немањића. Нови статус немањићке државе одражава се и на фрескама, у познатим владарским поворкама и портретима. У том духу можемо, такође, тумачити Стефана Првовенчаног. У играно документарној емисији Св. краљ и писац говоре историчари, историчари уметности и историчари књижевности. Тематску целину о Стефану Првовенчаном чине две емисије Српска круна и Свети краљ и писац.

Уредница и сценаристкиња: Ивана Ковачевић

Реприза, уторак 07.01 у 01:45 и 09:45