Метаморфозе: Никита Миливојевић

Никита је прошао дуг пут од ангажованог бунтовника деведесетих до редитеља који у својим делима разматра универзалне теме које се тичу људског постојања. У позоришту, његов терен су емоције, односи међу људима, карактери, детаљи. Верује да су личне карте редитеља наслови које је радио, да у представама које режира сваки пут оставља део себе, да у свакој проналази везу са властитом личношћу, искуством, карактером. Верује и да је уметност та која даје равнотежу свету који, како је још Шекспир закључио ,,константно искаче из зглоба“.

У једној анкети позоришних критичара Србије представа Бановић Страхињ, коју је режирао, проглашена је најзначајнијим позоришним остварењем деведесетих година прошлог века. Емигранти, Маска, Живот је сан, У потпалубљу, Сан летње ноћи, Каролина Нојбер - све су то наслови из његове позоришне личне карте деведесетих. Две хиљадите године каријеру наставља у Грчкој. Његове представе Иванов и Злочин и казна у театру Аморе, проглашене су позоришним догађајима у Атини. За представу Три сестре добија награду за најбољу режију у грчким позориштима. У Солуну режира Бекство Булгакова и Брехтову Мајку Храброст, у Атини Дон Жуана, Лукрецију Борџију. Представу На Дрини ћуприја по мотивима романа Иве Андрића режира у Диселдорфу. Са глумцима Народног позоришта у Београду радио је Шекспирову трагедију Хенри Шести за Глоб театар у Лондону, затим је у Чортановцима основао Шекспир фестивал. Пре тога, Миливојевић је био директор Битеф фестивала, управник Битеф театра и директор Драме Народног позоришта. Режирао је филм Јелена, Катарина, Марија. У Атини је други дом Никите Миливојевића, Инђија је његова Итака, место где је рођен, одрастао, где се радо и увек враћа.

Аутор и уредник: Оливера Милошевић

Реприза , 16. октобар у 01:25 и 09:25